Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

304

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

начина да њено коришћење заиста и доведе до жељених, a то значи најбољих резултата.

При материјалноправном регулисању правних односа из области осигурања биће потребно темељно прегледати сва материјалноправна питања која су ce до сада y теорији, упоредном праву y нашој савременој пракси постављала, a y вези са тим одредити, с обзиром на значај и општост односно униформност појављивања, и обим, начин (императивним или диспозитивним нормама) и место (у закону, општим или посебним условима) њиховог регулисања. Притом, разуме ce, треба узети y обзир обим и садржину решења до којих ce y овој области дошло y савременим законодавствима и савременој пракси осигурања уопште, али ce исто тако мора водити рачуна о специфичностима „пословног морала” који треба да влада y нашем уговорном и посебно привредном праву, као и о карактеру саме службе осигурања код нас и недопуштености постојања експлоатације осигураника коршићењем бољег економског положаја осигуравача (који ће и код нас остати, па ма како била извршена организација осигуравајућих завода) односно нужде осигураника. To, пак, значи да y нашем праву осигурања треба да буду извршене извесне измене y односу на стање које постоји y иностранству, па чак делом и на стање које данас постоји y пракси код нас, да би тако наше ново право осигурања престављало део права једног социјалистичког друштва. Притом сваки проблем треба да буде сагледан y свој његовој реалности и да ce за љега потражи решење које ће y једнакој мери заштитити како интересе осигураника тако и интересе осигуравајућих завода. На неколико примера покушаћемо само да укажемо на ту проблематику.

1. У складу са класичном доктрином уврежило ce скоро опште усвојено схватање y теорији права о осигурању да je уговор о осигурању консенсуалан уговор и да je полиса само доказ о његовом закључењу (35), У вези са тим, разумљиво, поставља ce читав низ питања о природи понуде за закључење уговора о осигурању, о њеној обавезности и року те обавезности за понуђача, о манљивости усмених изјава воља, о овлашћењима претставшЛса осигуравајућих друштава, о моменту и месту закључења утовора о осигурању, о доказивању постојања уговора о осигурању, о односу између несагласних усмених и писмених клаузула при закључењу уговора о оситурању, и многа друга питања, која ce често компликују с обзиром на регулисање правног положаја агената осигурања (36). A међутим, стварно y пракси решења свих ових питања, што je и оправдано с обзиром на

(35) W. Kisch: Die Ausstellung des Versicherungsscheins, y Festgabe Alfred Manes, Berlin, 1927, S. 125 —135.

(36) B. њихов практични приказ код L. Derblich: Das Oestereichische Versicherungsrecht, Berlin, 1903.