Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
312
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЈГТЕХА
Међутим, кад je y Средњем вијеку статутарна епоха, која je произишла из потреба много сложенијих односа већ развијеног трговачког капитала, створила низ засебних извора за односе y поморској трговини, поставило ce je и питање диференцијације облика подјеле или пребацивања ризика, што није ни до XIX стољећа било довољно пречишћено, na je стога могуће још и данас отварати дискусију y вези оног или овог утовора, да ли je ближи савременом појму осигурања или појму поморског зајма. Поморски зајам je развојем технике бродарске и асоцијације великога капитала, с једне стране, те организацијом поморског кредита и поморско-трговинског пословања, с друте стране, одступио пред облицима поморског осигурања, или, да ce изразимо језиком математике, однос степена силе устухгио je мјесто односу степена ширине. Између те двије супротности умјешала ce појава узајамног осигурања, повлачећи своју нит из разноврсних облика средовјечних асоцијација, којима je основ y нарочитој врсти заједнице интереса, особа повезаних заједничком судбином y ризицима поморског потхвата. Ту мислимо на разне облике удруживања и заједничку аварију. Само y таквом свијетлу може ce говорити о XIV стољећу као времену поријекла поморског осигурања y данашњем значењу ријечи. Да ли опет овдје треба дати првенство Фландрији, Португалу или Италији, није сада ни вријеме ни задатак расправљања, али сматрамо да je вриједно забиљежити, да y том хронолошком низању првих. споменика, једно истакнуто мјесто заузима и Orđo super assecuratoribus нашега Дубровника из 1562. He мање значајан фактор на томе хисторијском путу оформљења ове установе, јесу и обичаји стварани кроз повезивање и удруживање осигуратеља, гдје посебно мјесто све до наших дана припада знаменитој Таверни Едварда Лојда и дјелу његових пословних насљедника, који су под тим именом стандардне услове поморског осигурања широм свијета наметнули. Осигуравајућа друштва, као израз разгранатога пословања индустријске ере, омогућила су y посљедњем стољећу највећега успона капитализма, покриће великих поморских ризика. Она и y овом часу имају доиста фактички монопол, али ипак, нешто због свога броја, a нешто због заоштрености међусобне утакмице, не исказују оне типично лоше стране које карактеризирају правни монопол, што ce види по висини премија, које, захваљујући примјени резултата математичке методе y израчунавању ризика (закон великих бројева, рачун вјеројатности), као и дјеловању закона понуде и потраживања, крећу ce y оквиру здраве калкулације. Највећи део важећих страних закона, напосе оних земаља Koje вуку поморску традицију, садржи посебне одредбе о поморском осигурању. To je случај y Енглеској, Немачкој, Холандији, скандинавским земљама, Шпанији и Португалу, y Италији, Грчкој, Јапану