Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

обавезног осигурања зависи од тога како he бити решено питање одговорности железница, У случају да железница прими на себе и ризике које je досад сносио само Државни осигуравајући завод и да пружи осигураницима могућност да брзо остварују своје отштетне захтеве учешће Завода указивало би ce као непотребно (8).

IV

Kao што ce види, стојимо пред низом основних проблема y погледу обезбеђења робе y нашем железничком транспорту: да ли. усвојити систем пуне железничке одговорности или систем осигурања, затим y случају усвајања система осигурања, да ли спровесто обавезно или факултативно осигурање и како организовати усвојени облик оситурања. У наведеној дискусији која ce no тим питањима код нас водилзј оперисало ce понекад истим чињеницама за, доказивање супротних теза тако напр. док једна страна тврди да je број случајева y којима железница не одговара y пракси мали, друта страна тврди дах je он доста велпки; једни тврде да су административни трошкови' велики, други да су минимални и сл. Стога ћемо при расправљању горњих проблема користити изнете аргументе и постигнута искуства-. и У другим земљама, где су ce скоро сва горња питања постављала y сличној форми. Пре свега, да ли усвојити систем осигуравза или систем пунежелезничке одговорности који би обухватала све ризике који су обухваћени данас осигурањем. Овај последњи систем није спроведен нигде y свету, na je теже изводити закључке како би он функционисао y пракси. На први поглед изгледа да би он водио упрошћавању односа -појављују ce само два учесника; пошиљалац и железница и y вези с тим и смањивању трошкова око обезбеђивања, транспорта. Међутим, треба имати y виду да повећање железничке одговорности нужно води повећању железничке тарифе што jfe уствари, само y другом облику, појава премије, за чије укидање воЈУЈУ претставници железница сматрајући je непотребним теретом за< привреду. Затим повећање одговорности железница повлачи и повећање железвмчког службеничког апарата за расправљаше случајева накнаде на место Завода који je специјализован за овај посаси y пракси показао добре резултате. Није ли то’ уствари само преузимање једног новог посла од стране возара, различитог од његоговог основног посла ■— превоза ствари и путника. Али, што je још важније, искуство- код нас и другде y свету? показала су да ce овде не би радило само о простом премештанлу

(8) В. напр. „Трговински иреглед'',- бр. 175 из 1953.

324

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА