Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

345

О ПОБАЧАЈУ

Г. Са пристанкол труднице некажњив за оног лекара који изврпш побачај (abortio artef icialis) над трудницом no прописима чл. 140. т. 4. Кривичног законика и Уредбе о поступку за вршење дозволвеног побачаја. Д, Са и без пристанка труднице некажњив за лекара (но који није већ започео и водио исти тај побачај) који; 1) доврши побачај (због претстојеће опасности по живот или здравље побациље) и 2) ако приликом довршења побачаја побациља умре. (Но y овом случају може доћи до примене чл. 203 Кривичног законика).

IV. Пристанак, захтев и непристанак брелените жене

Побачај ce може спровести без пристанка и са пристанком бремеиите женс. s A. Случајеви побацивања без пристанка побациље могу бити: 1) ако je побациља при свести, али онемогућена за одбрану, 2) y нарушеној свести односно y бесвести, када je то стање наступило задесно (случајно, напр. тешком опивеношћу) или je rrpoузроковано злонамерно да би ce (напр. y наркози, y пијанству односно y обамрлости услед дејства живчаних или крвних отрова) 'Гзвршило тасилно побацивање, 3) y нарушеној свести односно y бесвести, када je то стање проузроковано самом трудницом (напр. аутоинтокоикацијом) или отпочетим побачајем (напр. услед крвављења). Ако пак оваквој бременитој жени прети опасност по живот и здравље, онда ce неће чекати да она дође к свести нити he ce покретати редован поступак, него he ce no хитном поступку побачај одмах извршити (на основу чл. 12,) или ће ce одмах започети побачај довршити (на основу чл. 13, Упедбе о поступку за вршење дозвол>еног побачаја). Б. Пристанак труднице на побациваше може бити учињен: 1) од труднице y нормалној свесности (када je „пословно способна“), 2) од труднице са неразвијеном свесношћу (када je „заосталог душевног развоја“ као напр. што je идиот, слабоумна женска), - в.: Д. Јевтић: Суд. психијатрија, с. 35). 3) од трудшпде са поремећеном свесношћу, тј. y стању ошамућености, омамљености и заноса, y промењеној, помућеној, помраченој свесности што може бити y душевном обољењу и душевном поремећењу. Пристанак труднице са неразвијеном или поремећеном свеоношћу нема правне вредности јер оваква психичка стања искључују „пословну способност“, што претставл>а способност самосталног одлучивања y правним послсвима, односно способност да ce стара о себи, о својим правима, интересима и склоностима. (О „правн°ј“ и „пословној способности“ упор.: А, Гамс: Увод y Грађан. право. Оп. д. 1952. Стр. 148). Да ли je пак пристанак дала пословно способна или пословно неспособна трудница (тј. трудница y нормалној свесности или са