Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

199

то право урођено (§ 33), О праву слободни мисли (§§ 34—35), О праву спроћу имена (§ 36)“. Следећи одељак наставне материје чини „Право природно условно“, са поглављима: „О притјажанију (§§ 37—52), О уговорупогодбеници, О различним родовима уговора, О начину своја права подржавати“. Пододељак чини „Природно право особено дружевно“. У даљој обради „Право природно јавно” претставља важан одељак предавања који се односи на теорију о држави. После увода и одређивања појма државе на основу схватања „утоворне“ теорије која je била прихваћена у времеиу филозофије просвећености, у првом делу овог отсека говори се „о праву природном државном безусловном“, затим о правима и дужностима владара, о правима грађанског „правителства вообште“. Даље je обухваћено: „Права грађанског правленија појдеина“, права „законодателства“, „Надзирателно и извршително право Величества“; у „оделенију“ другом излаже се о „особљивим унутрашњим правима Величества“, у која спадају: „право оружија“, зема.љско право, судска грађанска власт, „казнителна“ судска власт, власт над добрима у држави, „власт у смотренију државни званија и достоинства“, „правичниј образ цркве у држави“. „Оделеније“ треће обухвата: дужности владаоца, права и дужности поданика, о народним претставницима, о правилним начинима да се устав поправи; исељавање и досељавање грађана je додатак претходном. „Право државно условно“ допуњује пређашње градиво следећим: „О правословију вообште“ и различним формама његовим, о демократами, аристократији, теократији и „сојузности“. Код овог пододељка налази се излагагье о начину „како државно правленије престаје“. У завршном делу излаже се о „Природном праву народном”. После увода обрађена су ова питања: право народно безусловно, корена права народња, о народно) слободи, о једнакости народној, о узајамној јавности народа, о народном поверењу. Следеће поглавље се задржава на праву „народњег притјажанија“; о спољној безбедности народа, о праву „посланичества“. Оделзак други овог отсека садржи: право природно условно, правична одбраяа у праву народном, о рату, о савезницима у рату, о праву неутралитета, правичяом миру и о праву светског грађанства. Теоретска основа ове правне дисциплине била je филозофија рационализма у нијанси натуралистичких погледа који су се формирали уочи Француске грађанске револуције и после ње. Углавном слободоумне идеје XVIII века, века кад се грађанска класа оштро сударила са феудалним поретком и дворским апсолутизмом, прожимају излагања Ј. Ст. Поповића на Правном факултету Лицеја у Крагујевцу и Београду. На почетку 1841/42 школске године почео je да предаје на Правном факултету Лидеја Јован Раић, после проведеног шестомесечног отсуства код своје породице у Новом Саду пре него што