Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

205

ПРИЛОЗИ

велике су измене у свету заоставшем по речении државама учиььен“ (21). Правничка настава на Лицеју Кнежевине Србије извођена je под утицајем пострационалистичких погледа ширених из суседних културнијих држава. Иако je минуо рад просвећеног апсолутизма, рационалистичка схватања су и даље одржавана. Идеологија, потекла из времена пре Велике франдуске револуције и после н>е, задржава се у многим правцима и у првој половини XIX века. Како и не би, кад je грађанство после свога успона све више увећавало своју моћ; либерализам je стално био на дневном реду, иако му je претила реакција сломом Наполеона и Јулске револуције, У Србији која je y културном погледу заостала, погледи филозофије просвећености, иако их je толико y своје време неговао Доситеј Обрадовић, продрли су са закашњењем, што не значи да они нису и даље владали у суседним земљама. Аустроугарска je, особито преко школованих Срба из Војводине, вршила непосредан утицај у многим правцима, а особито у погледу организације школства. Владимир Грујић

О ФУНКЦИЈАМА И КАРАКТЕРУ ИЗВРШНОГ ОДБОРА АВНОЈ-а

На скупштини претставника народноослободилачког покрета југо словенских народа, одржаној 26 и 27 новембра 1942 у Бихаћу, основано je Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије као „општенационално и општепартиско претставништво народноослооодилачке борбе“. Општа политична и војна ситуација у то време, као што je познато, изискивала je повезиваше система народноослободилачких одбора у јединствен политички систем државне власти, што je и условило оснивање овог органа. У складу с таквом ситуацијом постојала je замисао да ce ABHOJ конституише као највиши орган власти. О томе нам сведочи, између осталог, и текст позива који je Врховни штаб, као организатор и сазивач скушптине, упутио делегатима позваним на заседанье. У позиву се истине да je скушнтина сазвана у циљу оснивања „Већа Народног Ослобођења Југославије и Већа наро-дних повереника као највише народ не власти у Југославији” (подвукао В.С.). Познато je какав je био став Совјетског Савеза у односу на осниванье АВНОЈ-а. СССР се одлучно противно да ce АВНОЈ-у да карактер врховногоргана власти.

(21) Државна архива у Београду, одељ. Минист, просвете, ФI, 15/1848.