Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

312

Доба до када се плод (дете) може сматрати као новорођенча било je предмет проучавања од давнина, како од стране правника тако исто и лекара. Та проучаваша су се односила ређе на изналажењу знакова који постоје код мајке-породиље, a чешће на основу постојања појединих или више знакова на плоду. Тако напр. у римском праву плод je сматран за новорођенче до онога момента док му се на телу налазе трагови крви од порођаја. Доцније се при одређивању доба трајања новорођености нарочита пажња обраћала на постојање пупчаног патрљка, и сматрало се да време новорођености траје до отпадаша омеђавањем истога. Међутим, и овај знак, с обзиром на различите време отпадаша пупчаног патрл>ка, не може да прецизира доба трајања новорођености. Отпадање пупчаног патрљка je y зависности y првом реду од конституције самога новорођенчета, и дешава се најчешће од 3 до 8 дана по рођењу, али некада и доцније, ретко раније. Наводи се пример близанаца рођених у истом часу, усмрћених од своје мајке истовремено, где je код једнога постојао пупчани патрљак, док je код другога отпао, те би само на основу овогк знака један случај требало третирати као чедоморство а други као убиство. Због непостојања једнога сигурнога знака који би могао да прецизира доба трајања новорођености највећи број судскомедицинских аутора (Tardieu, Brouardel, Попов, Balthazard, Simonin и др.) сматра да одређивање трајања новорођености не спада исключило у домен лекара, већ и суда. На лекару je да установи на усмрћеном плоду знаке који могу послужити за приближно одређивање доба трајања новорођености, а на суду je да на основу добијених података од лекара и околности случаја квалификује да ли je усмрћени плод новорођенче или није, тј. да ли je у питању чедоморство или убиство. Према проф. Миловановићу један плод важи као новорођенче: „да омеђавање пупчаника inije завршено; да древа још садрже меконијума (новорођенчетове погани); и да новорођенче још није подојено“. Познато je да се омеђавање пупчаног патрљка и отпадање догађа најчешће између 3 и 8 дана; да ce меконијум избаци 2 до 3 дана по рођешу, а изузетно постоји још у траговима 4 до fi дана; и да се започињање дојења детета дешава у највећем броју случајева 2 до 3 дана по рођењу. На основу ова три мёрила може се добити доста сигуран просек доба трајања новорођености, a који би се кретао од 2 до 4 дана. Ми се служимо овим објективним значима при одређивању доба трајања новорођености још и због тога што се чешће сусрећемо са случајевима чедоморства где je извршилац, детиша мајка, остао непознат. У нашем Кривичном законику од 1951, у XII глави под насловом: Кривична дела против живота и тела, у чл, 138 стоји; „Мати која лиши живота своје дете за време порођаја или непосредно после порођаја, док траје поремећај што га je код ње изазвао порођај, казниће се затвором најмање шест месеци.“