Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

зивају и формирање различитих и специфичних облика правних правила. Тиме заправо и почиње теоретска историја права. По својој појавној форми својина je монопол на стварима, а монопол je такав друштвени однос којим се у интересу појединаца или трупа остали чланови друштва искључују од располагања одређеним стварима или их могу употребљавати само с дозволом монополиста или су гтрисшьени да их употребљавају према волги монополиста. По својој суштини пак, својина je монопол на вишку вриједности који се остварује помоћу монопола над основним средствима за производњу. Ta je суштина прикривена монополрм који je могућ на свим стварима без обзира да ли je реч о средствима за производььу или не. Формирање својине и њен развитак испуњава читаву историју класног друштва. НЬен постанак и развитак зависе од стелена развитка друштвених производних снага. Гдје се не производи вишак вриједности (вишак произвола) нема нити може бити својине, а чим се појави вишак произвола он се претвара у вишак вриједности и формира се својина. Својина je, према томе, облик испољавања закона ври ј едкости чије дјеловање прожима развитак класног друштва и доводи до све веће интеграције људског друштва у jeдну органску цјелину на читавој планети. Историја развитка својине јесте такођер историја борбе око присвајања вишка вриједности. To je историја класне борбе. Робовласничка, феудална и капиталистичка својина су прогресивни облици својнне који су омогућили развитак производних снага друштва и довели их до таквог степена (у оквиру капиталистичке својине) гдје даљи развитак производних снага тражи постелено укидање сваке својине. Даљи развитак производних снага тражи одумирагье својине. Облици социјалистичке својине нису ништа друго до облици одумирања својине. Историја развитка својине показује неколико облика кретања својине: а) у првом реду имамо метаморфозно кретање својине (робе) према формулама Р-Н-Р и Н-Р-Н које се састоји у томе да се употребне вриједности мијењају за новац и обратно, тј. да се мијењају облици вриједности прелазећи из руке једног власника у руке другог, а да сваки власник остаје власник исте вриједности. Метаморфозно кретање својине јесте непосредно законити облик кретања својине јер у њему основни економски материјални закон вриједности долази непосредно до изражаја. Овај облик je yjeдно и основни облик кретања својине, јер су сви остали облици кретања својине зависни од њега (2).

(2) Поклон je такође облик метаморфозног креташа својине иако изгледа у први мах да ту нема метаморфозе вриједности. Најранији облик метаморфозе, размјена, био je даваше поклона уз обавезу протупоклона (даруздарје). Касније обавеза материјалног протупоклона нестаје, али остаје очекивање идејно-осјећајног протупоклона којим ce продубљују и учвршћују друштвене везе поклонодавца, а то консеквентно доводи до материјалног еквивалента у имовини поклонодавца посредним путем. Према томе, закон вриједиости je такође суштниа поклона.