Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

408

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Различили облици кретања својине формирали су материјални закон (тј. материјално правило), а кад je закон већ постојао, морало je друштво створити орган који се старао да се тај закон и примјењује. Д ржав а се дакле појавила као организатор примјене материјалног правила које се формирало у пријелазном периоду од гентилног ка класном друпггву, ним се била формирала својина. Држава je укинула „процесну форму” самопомоћи и забранила да свако сам себи „кроји правду“, као што напр. аналогно данас ОУН укида право нација на агресију и рат и подвргава их да своје спорове рјешавају у оквиру ОУН. У пријелазном периоду од гентилног у државно стање, кретање својине и њене законитости пробијале су се кроз хаос међусобних обрачунаваььа конкуришућих власника и невласника. То обрачунавање брте су оне ~друштвене санкције” из којих ce кристализовало материјално правило („закон” о коме говори Енгелс). Крвна освета и систем композиције спадају у овај период. Ради поштовања овог материјалног правила ко je се спонтано развило и наметало људима, формирана je коначно и држава као j едини излаз из хаоса, а држава je на мјесто спонтане друштвене санкције ставила организовану државну санкцију, односно друштвену санкцију посебног типа. Државна санкција се дакле појављује као оформљена санкција, тј. организована санкција или као примјена већ постојећег материјалног правила које се тиме претворило у матер ијално правно правило, односно добило јуридички класни характер (6). Ма-

(ß) Дјел.овање државних органа je и само најприје стихијно. Власт државних органа ce најприје испољава у праву да заповједају и наређују и да кажшапају зГюг непослуха. У старом Риму je то био тзв. ius coercltîonis. Кажгьавало се глобл>ен>ем и тјелесно. Све се сводило на наређивање и кажшававье због непослуха. На тај начин се вршило узимахье пореза, одржаван je јавни мир и поредак, тј. вршена непосредна репресија против робова, странаца и недисциплинованих грађана и давана помоћ странкамапуноправним грађанима у њиховим споровима. Ова стихијност дјеловања државних органа се најприје ограничавала и спутавала у односу на пуноправне грађане,' тј. на атомизиране припаднике бивших сродних племена који су носили собом традиционална права слободних људи гентилног система са шеговим демократским установама. Ограничавајући стихијност међусобног обрачунавагьа пуноправних грађана, државна интервенција ce сама организовала, односно добивала све више облик процедуре. Процедура се најприје развија на пољу метаморфозног кретања својине у коме најприје доминира кривична санкција, јер класно друштво у формирагьу сурово реагира на сваки покушај прекидагьа метаморфозе, јер свако то кидаше значи враћање на старо преживјело гентилно друштвено уређење. У процесу ствараша и учвршћиван.а робно-новчаних односа свако кршеьъе и самих уговорних односа претставља битну друштвену опасност, јер су ти односи још ријетки и слаби. Не постоји још битна разлика између грађанскоправиог конфликта због недовршене метаморфозе и антиметарморфозног дјела. Но, с друге стране, баш због битне важности робно-новчаних односа који се формирају у пријелазном периоду, казне за обично нарушавање мира и сигурности, као што су лишеше живота или тјелесна поврједа, претварају се у и о в ч а н у накнаду. Остаци гентилног демократизма и дјеловаше закона вриједности који тражи равноправност партнера и у конфликту, нужно су диктирали и демократску процедуру са акузаторпим принципом као доминантним у овим процесима гдје цивилна санкција још ни je била издвојена из кривичне. Међутим, кривична саикција не остаје увијек владајућом. У процесу интеграције друштва, робноновчаних односа ови односи престају да буду изузетни и спаби. Случајне економске везе претварају се у нужне. Због тога више нису потребне сурове кривичне санкције ради директног осигуратъа процеса метаморфозе робе. Довољно je да се путем државне принуде супституише изостала фаза метаморфозе, а у томе je суштина тзв. цивилне санкције. Зато се цивилна