Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

389

О КОДИФИКАЦИЈИ

воју бирократизма. Те су установе већ и досад показале врло велике резултате. Али ипак не можемо рећи да су они свесни инструменти који претстављају социјалистичку компоненту наше привреде, насупрот робној, већ потпуно усклађени и међусобно и са постојећом робком привредом код нас. Ту неусклађеност доказују честе законодавне интервенције које ce прбдузимају ради усклађивања тих односа. Те честе интервенције су потребна и разумљива појава. Време постојања нашег система je кратко. Он мора да се усаврши, да се у пракси провери, да се усклади, да се искриста лизује. Дошли смо до момента који претставља опасност за кодификатору: ако се односи фиксирају у један систем пре него што се ускладе, искристалишу, спречава се њихов даљи развој, фиксиpajy се на једном још недовољно развијеном степену. У том случају кодификација може нанети штете. Ако се ти односи регулишу нижим нормативним актима, уредбама, наредбама и сличним, и то неповезаним у јединствен систем већ појединачно, горња опасност je много мања. Ти се прописи много лакше мењају него закокик, кодекс. А да пракса намеће честе корекције, измене или допуне видимо управо на најновијим привредним уредбама које иначе регулишу врло осегљиве и важне материје. Но ако смо изнели бојазан да je кодификатора са друштвеноекономског гледишта још преурањена, нисмо изнели неку категоричну тврдњу у том погледу. Аутентичнији одговор на то питање могу дати остали друштвени трудбеници, а пре свега економисти, А нарочито се не би могло одговорити колико још треба чекати ако ое прихвати становиште да je кодификатора још овог тренутка преурањена, Нама je био само циљ да укажемо на проблематику. 3. Друга, правнотехничка страна кодификације je такође веома важна и тесно je повезана са првом коју смо изнели. Ипак je она другоразредна. Но код нас још ни та страна није зрела. Ми засад join немамо довољну правку технику (у најширем смислу) да бисмо (приступили кодификацији имовинског права. Разлога за то има више а ти разлози великим делом имају свој корен у друштвено-економским појавама. Кад су буржоаски кодификатори приступили послу, они су имали повољан положај не само због тога што je друштвено-економска база била зрела. Они су имали већ готове формуле за постојеће економске односе. Они су махом преузели формуле римског права. Затим, кодификаторама су претходили опсежни теориски радови. Например француски кодификатори могли су да се ослоне на велике системе Доме (Domat) и Потијеа. Немачки кодификатори на радове великих немачких пандектиста Савињиа, Пухте, затим на радове Јеринга итд. Код нас традиције у том погледу такорећи и нема. Ми немамо ни један комплетан научни систем грађанског права већ само неколико уџбеника и дужих и краћих радова из по-