Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Закона о поступку судском у грађанским парницама који je решавао ово продужење рока у смислу досадашнье наше судске праксе. Закон о пословном реду у Државном савету од 1902 сам решава ово питање рока у истом смислу (чл. 51, ст. 3, Зборник 57, cip. 44;. Исто правило било je и у последњем Закону о Државном савету и управним судовима од 1922 (чл. 21, ст. 1). Према томе, у нашем ранијем законодавству о управном судству ово питање није било спорно. Наш Закон о управним споровима од 1952 доиста нема одредбе ко ja регулише питање последњег дана рока. Међутим, наши судови су се доскора држали дугогодишње праксе. У том смислу даје објашњење и Богдан Мајсторовић у Коментару Закона о управним споровима (Београд, 1952, стр, 72, одељак 1, ст. 1). Професор Стјепановић у свом уџбенику Административно право (Београд, 1964, стр. 474) објављује најновији став судова по овом питању не изјашњавајући се о продужењу рока, али на другом месту (стр. 484) сматра да се питање рокова има решавати сходно правилима поступка судова у грађанским парницама. 2. —■ Административно право у Француској слично нашем Закону о управним споровима нема одредбе о продужешу рока због празничног дана, али устаљена пракса уз пуну сагласност теорије административног права допушта ово продужење рока. Штавшпе, баш у овом питању Државни савет Франдуске, по речима проф. Орјуа „нарочито показује свој либералан став'’. У француском административном праву овај je рок слободан (le délai franc), односно не рачуна се ни dies a quo ни dies ad quem, а кад последњи дан рокашада празничног дана, рок истине наредног радног дана. Пород тога, француско административно право сматра. да je тужба благовремено поднета и у случајевима кад je рок прекорачен због кривице администрације. Тако например кад je тужба погрешно предата префектур:-! која je тек по истеку рока пошаље надлежном органу, Државни савет сматра да je администрација у таквим случајевима пропустила да упути грађане и због тога прима тужбу као благовремену, Француски Државни савет допушта продужење рока и у случајевима кад je тужба предата ненадлежном суду уколико je предата у редовном року од два месеца. Најзад, за грађане који станују изван Француске рок се продужује према грађанском поступку који преко редовног рока прописује још и посебне рокове од један до пет месеци за време мира а за време поморског рата ови посебни рокови се удвостручавају за земље преко мора. (М. Pauriou: Précis de droit administratif et de droit public, Paria, 1933, str. 431 —434 i kraj primedbe 53; M. Waline; Ti'aité élémentaire de droit administratif, Paris, 1951, str. 125—127; P. Duez —'G, Debeyre: Traité de droit administratif, Paris, 1952, str. 369 376; J. Appleton: Traité élémentaire du contentieux administratif, Paris, 1927; str. 567—581; Ch. Aubert: Le délai du recours pour excès de pouvoir. Thèse, Paris, 1937; P. Hosteing: Le délai du recours pour excès de pouvoir, Thèse, Paris, 1939.