Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година III Април— Јуни 1955 Број 2

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВЫЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ПОСЛЕДИЦЕ ТЕОРИЈЕ ГЕНЕРАЛНЕ СУПСТИТУЦИЈЕ У НАШЕМ УНУТРАШЊЕМ ПРАВУ

Већ од почетна XX века у међународном праву, а исто тако и у унуграшњим правима капиталистичких држава, третира се проблем да ли држава као међународна правка личност може у односима према другим државама иступати и без посебног пуномоћства, не само као бранилац и запггитник својих држављана, подразумевајући ту и правка лица њеног националитета, него и као личност која својим актима располаже правима и интересима својих држављана, вршећи по свом нахођењу располагайте, да и одрицање од тих права. У капиталистичким земљама уошпте није било критике кад се појавила теорија генералне супституције у њеном првобитном облику. Врло брзо je ова инстигуција добила своју одређену садржину и била чак и потврђена у јуриспруденцији тадашњег Сталног суда међународне правде. Ова теорија била je схваћена као право суверене државе да реагира против неправилне примене унутрагшьег и међународног права од стране органа једне треће државе на штету њених грађана. Сматрало се да из њене дужности заштите сопствених грађана према иностранству, излази да она може поред конзуларне заштите прећи и на дипломатску акцију, појављујући се као заштитник интереса својих грађана у односу на трећу дрсхаву и то по основу одговорности те треће државе за штету нанету странцима на њеној територији. Низ ратова и оружаних интервенцијз правдан je озим овлашћењем, али исто тако и низ мирних дипломатских интервенција био je йвакодневна пракса земаља извозница кэ.питала и те су државе, позване или не од стране оштећених лица, интервенисале у корист тих лица и приказивале се пред држэвом штетником као законски пуномоћници и браниоци интереса својих оштећених грађана. Унутрашгьа пракса буржоаске државе на крају XIX века сматрала je да ова интервенција не може бити мимо вол,е овлашћеног лица и против његовог располагања својим правом, али да држава, ако нема противљења заинтересованог лица, меже и по сопственој иницијативи и без посебног овлашћења од стране заинтересованих да предузима све радње корисне за очување и заштиту права својих грађана у иностранству. Она je њихов природни заштитник и она je озлашћена да се супституише место-