Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

или тиме што продавцу даје непримерено дуг рок за накнадноиспуњење. За штату која купца задеси у тако продуженом времену продавац неће одговарати, по принципу ублажења штете на минимум. (Али процена штете израчунаће се и у том случају на бази куповине ради покрића која се изврши по завршетку тако одложеног односно тако продуженог рока за накнадно извршење.) Купчева апстрактна tarera. Апстрактну штету на базк покрића купац може тражити само ако je у питању роба са тржишном ценом. Упркос томе, тражење апстрактно израчунате штете претставља далеко најчешћи случај у пракси. Иначе, и овде се штета може састојати од два дела: (I - ! од разлике између цене, по којој би купац могао набавити неиспоручену робу, и цене уговорене са немарним продавцем, и (2) од осталих стварних штета и изгубљених добити. Ad (1). При израчунавагьу раз лике између више тржишне цене и ниже цене уговорене са немарним купцем појављује се више цитања, око којих се колеба и пракса и теорија. Коју тржишну цену треба узети прризвођачку. гросистичку или .дета■дййбтичку? Koje je /место)и KojiQspeMè» меродавно за тржишну, цену? Може ли се купацМјезусловно позвати на тржишну цену, или му се може приговорити да он робу вероватно или сигурно не би купио по тој цени (например, зато што би он, с обзиром на своје личне прйлике, 1556у ћlотаст~купгатп~ГlСпод тряГишне цене)? У погледу врсте тржишта на чију цену се може позвати купац, важи правило да се свакп купац може позвати само на цену оног тржишта на коме редовно купује, дакле, гросиста на произвођачку цену, детаљиста на гросистичку. У погледу места ыеродавног за тржишну цену наше се узансе (чл. 211), као што je већ речено, одвајају од бивших аустро-угарских трговинских законика тиме што упућују на место испоруке, уместо на место купчевог пословног седишта. Даље, мора бити у - питању пена на дан по истеку онога рока после копГ би купац морао извршити куповину ради покрића. Тржйшна цена мора се односити на исту врсту робе и на исте уговорне услове као у раскинутом уговору. Уколико купац мора да се позове на тржишну цену која донекле отступа од неког од набројаних услова, ценћ ће се сходно исправити пре него што се употреби за израчунавање штете. Најзад, купац има безусловно право да узме за~ подлогу обрачуна среда у тржишну цену и не може му се приговорити да он вероватно или сигурно робу по тој цени не би купио. Штавише, њему се не може приговорити ни чињеница да je робу, изузетно, de facto купио испод тржишне цене, jep постизање цене повољније 'од тржишне треба захвалити његовом настојању које премашује дз г жну пажњу уредног трговца, па има права да плодове таквог настојања задржи за себе. Укратко, позивање на цену претставља безусловни минимум који припада купцу који тражи накнаду штете због неиспуњења. Најзад купцу се неће моћи приговорити да он по тржишној цени не би могао робу даже продати, jep би се та продаја косила са прописима

42

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА