Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О КАПАРИ У ДУБРОВАЧКОМ ПРАВУ

19

Као што je познато, капара може да има различите функције. Правна историја и упоредно право показују да je она служила или служи као начин на који и неформални, неутуживи споразуми добијају правку заштиту, затим као одустаница, као знак да je уговор зашьучен, као средство за о&езбеђење уговора и као посебна форма закључења уговора (1). Улогу прибављања правке заштите споразумима који нису утуживи имала je капара у старом грчком праву. Познато je да je куповина и продаја била у грчком праву реалан уговор, тако да споразумом утоворяих страна о будућој размени робе и новца међу њима још није настајао облигациони однос. Да би такав споразум учинили обвезним, Грци су прибегавали давању капаре. Полагање капаре при закључењу споразума о будућој куповини и продаји имало je за последицу да je лице, које се обавезало на куповину и то не учини, губило дату капару, а лице које се обвезало на продају и не изврши преузету обавезу, било je дужно да врати њен вишеструки (обично двоструки) износ (2). Капара je, као што се види, имала овде сличну функцију као и sfipultatio роепае у старом римском праву: главна обавеза (куповина и продаја) појављује се као услов чије наступање (неизвршење главке обавезе) да je право на наплату капаре. Ако услов не наступи, тј. ако уговорне стране изврше главну обавезу, сума новца положена на име капаре урачунавала се у цену (3). Ову функцију капара je имала и у грчком праву доцнијег, хеленског периода, па je као таква примењивана и у свакодневном нравном животу у источним провинцијама римске империје (4). Ови локални обичаји имали су утицаја на прописе о капари у Јустинијановој кодификацији, на познату конституцију из 528 год. (С, 4, 21, 17, 2) и на схватање изражено у Институцијама (3, 23, рг.). Али, с обзиром да je у Јустинијановом праву за уговор о куповини и продаји била довољна проста сагласност воља, капара се овде по својој функцији битно разликује од капаре грчког права. Она je Јустинијановом правую средство одустанка од већ пуноважног уговора; ако je дата капара, и купац и продавац могу одустати од уговора, с тим што je купац губи, а продавац враћа удвостручену. Према тумачењу које данас преовлађује, одустати се могло како од уговора који je закључен само усмено, тако и од vendition.es

(1) Капара која je у старим правима јеврејском, римском и многим другима полагана приликом закл>учења веридбе (arrha sponsalia) није овде узета у разматрање.

(2) E. V. Die Daraufgabe. Vergleichende Rechtsstudie, Berlin, 1879, стр. 1 —13; M. Talamanca: L’arra della compravendita in diritto greco e in dirittto romano, Milano, 1953, стр. 3 —35; V. Arangio-Ruiz: La compravendita in diritto romano, Napoli, 1954, стр. 17 —18.

(3) У грчком праву, за разлику од римског, капара се увек давала у новцу и претстављала je делимичну исплату цене. Pringsheim: The Greek Law of Sale, Weimajr, 1950, стр. 234 и даље.

(4) R. Taubenschlag: Le droit local dans les constitutions prédloclétiennes, Mélanges Co mil, 11, Paris, 1926, стр, 507 и даље.