Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

34

„правних прописа“. И ова их чињеница затим наводи на закључак, да би то право било социјалистичко и квалитетно ново само, зато, што настаје у социјалистичком друштвеном уређењу (16). Таква метода не води до неких резултата. Проблем je много сложенији, jep се ради о томе, да се утврди што у данашшим правним прописима представља старо, а што ново, ко je се с гьиме бори. Таква анализа може донијети плод, ако се пође од ових методолошких претпоставака. У првом реду, да се утврди суштина односа државних органа и правних прописа, што их они издају, jep ce развитак обично законодавних органа обрађује одвојено од издавања правних прописа, што представља њихову основну функцију у држави. Затим ваља поставит питање да ли сви прописи, што их данас сматрамо правним, имају ону њихову главку особину, да су састављени и издани од органа, који су одвојени од народа, и да су за већину становништва хетерономнога характера. Jep чињеница, да ми називамо све обавезне прописе у нашој земљи правом, још нипошто не значи, да сви ти прописи као цјелина имају садржај и форму права и да су сви састављени и издани од органа, који су одвојени од народа. У вези с тиме појављује се питање да ли су одвојени од већине становништва сви без разлике органи, који у нашем друштвеном уређењу издају прописе, што регулирају разне односе у друштвеном животу. Да би могао задовољити одговор на та питања ваља претходно установит који законодавни органи постоје од самих почетака државног уређења, како je дошло до ньихова одвајања од већине народа у склону процеса класнога раслојавања, како су се они развијали и по форми и по садржају својих функција и који су у њима елементи новога, који ће својим јачањем стварати увјете за коначно своје укидање. Стога ce намеће кратка хисторијска анализа развитка законодавне фз 7 нкције. 111. У родовима првобитне заједнице скупштина њихових припадника представља највиши орган, који доноси одлуке по свим питањима њихова живота. Скупштина припадника рода je у њему носилац суверене власти, најприје стварни, који у току даљега развитка све више постаје формални њезин носилац. Сачињавају скупштину и мушкарци и жене (Ирокези) или најстарији чланови брачних заједница и сви ловци (Тунгузи) или само мушкарци (Стари Германи). На скупштинама изабрани главари изводе своју власт из њихових одлука те им je задатак да их извршују. У разним крајевима Земље, гдје су живјели и гдје живе примитивни народи, овлаштења скупштине су у већој или мањој мјери ограничена вијећима

(16) Види бил>. 4.