Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

највиши владарев чиновник уз управне функције врши у првом реду судске: као краљев представник он je по правилу био предсједник свакога судскога вијећа, изузевши провинцијски парламент, У нарочиту његову надлежност припадали су поступци о злочинима против државне сигурности, о завјерама и о недопуштеним зборовима. Законодавне су се функције напазиле у надлежности владара. Они су сами издавали прописе, ако се радило о томе да се организирају државне службе, да се мијешају дотадаппьи прописи и да се регулирају нови друштвени односи. Законодавство се у неограниченој монархији потпуно одваја не само од експлоатираних, него такођер и од припадника експлоататорских класа. У Франдуској je обичајно право кодифицирано поткрај XVI стољећа, a послије тога раздобља једини je извор права краљевско законодавство и реципирано римско право. Такво je стакье производ дугога процеса. За раздобља сталешке монархије обичајни су се прописи развивали као друштвене норме понашагьа у различитим феудалним подручјима. Тко се у спору, што га je пресуђивао феудални господар, позивао на обичаје, морао их je и доказати, уколико се није радило о опће признатом обичају. Да неки обичај постоји, могло се доказати свједоцима, „добрим љ удима” (inquisitio per turbam) и opдалијама. Ти су ce обичаји примјењивали само уколико нису погађали основе државнога поретка. С временем су феудални господари дали кодифицирати важније обичаје, нарочито обавезе зависних сељака, уколико су их сматрали важнима за онакво регулираае друштвених односа, које одговара интересима њихове класе. Тако настају разне кодификације обичаја (24). Народ je живио по тим кодифицираним обичајима, а такођер и по онима, на које се носиоци феудалне власти нису обазирали, јер им се нису чинили важнима, и којима су тек од времена до времена посвећивали бригу, уколико би нашли, да би им то било од користи (25). Дошло je, дакле, до цјепања обичаја. Једни би постали правки обичаји, тј. правки прописи, јер их je признао представник државне власти феудалац. А друти обичаји нису постали правни прописи, јер им државни органи нису поклањали пажњу те су оста ли на степену друштвених норма, којих извршавагье ни je осигурано политичко-правном санкцијом. Дакако, да се од времена до времена државни органи лаћају и тих других обичаја, када рјешавају неки случај, који кије предвиђен у позитивном праву, уколико оно допушта такав поступок.

(24) На нашем територију напр. Винодолски закон, Душанов законик г закони опћина у Каставској госпоштији, итд.

(25) Усп. Mandić; Neid pravnl oblčajl na području blvše Kastavske gospoštije, Jadranskl zbornik 1956; Brigaöa: Razvojm put jednog oMčaja u Kastavskoj gjospoštljl, Vjesnik Državnog arhiva, Rijeka, 1957; Osnove pravnog uređenja Veprinačke općlne u XVECI stoloeću, Rad Jugoslovenske akademljeznanostl 1 umjetnosti, Zagreb, br. 306, 1955.