Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

260

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односно за дати случај би усвојио друго значење од оног које je усвојионемајући свест о том случају. Према томе, проширење значења које норма има за свог творца y односу на један случај проширење тог значења и на друге случајеве, којих творац пије био свестан, не представља y ствари субјективно тумачење норме за те случајеве (тј. утврђивање вол>е творца за њих пошто те вол>е уствари и нема), него je само фиктивно субјективно тумачење, јер ce сматра да je вол>а творца оно што он стварно нијг хтео. Дакле, и за ове случајеве ce мора одбацити субјективно тумачење. потврду овога довољно je навести најпростији пример. Ако ce значење речи издржавање y једној норми мења зависно од сваког конкретног случаја на «оји ce норма примењује, како ce може утврдити да je творац норме био свестан безброја таквих случајева и како ce може y његовој стварној психичкој вол>и тражити право значење норме? Други разлог који ce наводи y корист субјективног тумачења јесте разлог правне сигурности, с којим заједно иде и разлог обезбеђења начела је*днакосТи' свих ТрУђана пред правом. Наиме, каже ce, пошто je јасно да постоје субјективие разлике између разних тумача, тако да један исти систем знакова по тумачењу једног тумача значи једно a no тумачењу другог друго, то ce тако различитим тумачењима ствара правна несигурност, a истовремено ce вређа «ачело једнакости грађана пред правом. Грађанин никад није сигуран како норма треба да буде протумачена, a кад ce она тумачи различито, то значи неједнакост. Према томе, објективно тумачење доводи до несигурности ,и неједнакости. Насупрот томе, субјективно тумачење има једну чврсту основу вољу ствараоца Hop.ve. Маколико било тешко да ce она утврди, ипак постоји барем нешто поуздано, одрећено, чврсто, што само треба утврдити. Напротив, y случају објективног тумачења баш таквог нсчег чврстог и поузданог нема, пошто законик значења ни сам није чврст и одређен. Овај разлог пада већ на основу досадашњег излагања, јер je јаоно да тзв. вол>а творца норме није ништа јасно ни одређеио, a особито жад je твоpan, као што je најчешће случај, зборни орган. У ствари, присталитЈе субјективног тумачешвпта~јчицКј~~пoдме'ћу своју сопствену вол>у творцу норме и тако добијају, додуше, субјекгивно тумачење, али y супротном правцу од оног који проглашавају. Најзад, чак и кад бисмо усвојили начелне разлоге за субјективно тумачење, сстао би један технички разлог против њега који би y највећем броју случајева онемогућио његову примену. Наиме, при истраживању воље творца норме вал>а имати y виду да- je он приликом стварања норме тежио да je што потпупије изрази. У ту сврху употребл>авао je сва средства хоја му законик значења ставл>а на расположење, a која су, по претпоставци, најсавршенија за изражавање y датој прилици. Међутим, субјективна теорија тумачења ипак полази од става да та средства нису била дово.вна да тачно н потпуно иаразе ту вол>у, већ да ce њен тачан садржај може утврдити неким другим средствшаа. ■Ктгја — су г та” друга - средства крјГГ~Нбгу боље да изразе вољу него она која су за ту сврху спецнјално створена и одређена? Зашто онда н>их не би одмах употребио сам творац норме? Очито je да je тобожња во.\>а