Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Ако će испита на који начин. еволуционистичко тумачење доприноси прилогађавању права, утврдиће ce да оно то чини y ствари на тај начин што промене значења одражавају промеке интереса владајуће класе, a право служи овим интересима. To he ce најбоље видети на једном примеру из пашег права. Члан 259 Кривичног законика од 1951 предвиђао je крађу или утају „ствари мале вредности”. У доба кад je Законик донет, право значење ове норме бнло je, рецимо, да je ствар од 1.000 динара мале вредности, a преко тога није мале вредности. Међути.м, касније je ова норма несумњиво значила да je ствар од 5.000 динара такође ствар мале вредности, пошто je y међувремену вредност новца пала. To ce види и по томе што je изменама Законика од 1959 прогшсано да je ствар мале вредности ако јој вредност не прелази 5.000 дин. Кад ce ово посматра с гледишта класног интереса, види ce да je класни интерес раније био да ce ствари од преко 1.000 дагаара вредности штите већом казном од оних испод те вредности, док je данас интерес да ce и ствари до 5.000 динара вредности штите истом казном као и оне до 1.000 динара. Другим речима, промена значења норме одражава промену y класним интересима. Статичко тумачење би значило заштиту бившег интереса класе, док би еволуционистичко значило заштиту њеног садашњег интереса. Јасно je да je еволуционистичко тумачење једино прихватл.иво, јер. као што heMo одмах видети, право значење норме јесте оно које обезбеђује заштиту класног интереса, Нашг! судска пракса, y бурном развоју нашег друштвеног живота, пружа велики број примера еволуционистичког тумачења. При том она често иде и до граница његове допуштености, прелазећи можда каткад и y незаконитост, y жељи да право, које брзо застарева, што више прилагоди живогу, y чему, као што смо рекли, постоји очита грешка која ce не сме допуститн, 9. Право значење правне норме. Тражећи право значење правне норме досад смо одредили да je то једно од значења које има норма (тј. једно од њених језичких значења), да je, сем извесних изузетака, то објективно a не субјективно значење и да ce мора схватити еволуционистички a не статички. Али тиме још није потпуно одређено право значење норме. Јер ове одредбе су само спољне, формалне, иако су веома важне. У њиховом оквирУ ипак остаје извесна неодређеност, која ce мора избећи ако ce жели да ce право значење тачно одреди a да ce при то.м то не препусти личном нахођењу тумача. Стога je потребно наћи средство помоћу кога ce може тачно и садржински одредити празо значење. Рекли смо Beh да ce право значење норме може одредитн само помоћу улоге коју норма, односно право уопште играју y друштву. Право ce при том схвата као средство за остварење извесних друштвених циљева, које одређује творац права, односно, y крајњој линији, владајућа класа. Кад кажемо да ce право значење норме одређује тиме што ce поистовећује са значење.м које бн јој дао савршено разуман субјект, онда под тим мислимо на субјекта који би савршено схватио друштвене, односно класне интересе и сргдства за њихово остварење помоћу права. Тако бисмо као право значење правне норме могли кратко одредити оно значење које од свих могуtinx значења норме y датом случају најболе штити класни интерес.

270

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА