Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

272

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ципи нису споредна ствар, нешто пронзвољно унето y државну организацију, него су јој инхерентни и објективно опредељени. Упеређени с осталим елементима државе, они понајмање имају облик предметне егзистенције. Они ce углавиом састоје из специфично друштвеног из односа, па ce зато држава као друштвена појава манифестује y знатној мери преко својих принципа. Они су предуслов и резултат уклапања делова y целину, али и ефикасног деловања створене целине. Државна организација има многе и различите принципе, али ce они могу поделити на две главне врсте. Основни (или општи) пришЈипи су најважнији; то су рни на којима će заснива цела органнзација и они обухватају све области, a сем тога безусловно их мора бити y сваком историском облику државе. Посебни (или изведени) принципи су својствени псјединим деловима државне организације, распростиру ce на поједине области, или карактеришу један историски облик државе. У ствари, основни принципи су неопходни свакој држави, зато имају низ конкретних видова испољавања, a ти видови и јесу посебни принципи. Принципи су карочито значајни због тога што ce кроз њих непосредно утврђује факт да je држава организационо средство полнтичког констнтуисања друштва. Зато ћемо овде скицирати три основна принципа који ce међ} г собно претпостављају, чине логичну целину, y реалности су неодвојиви али je целисходно и могуће разлучити их y теориској анализи. Треба приметити да су до сада y теорији недовољно проучени, о њнма постоје само узгредне опаске, али су зато чак много, обрађивани неки од посебних принципа (на пример, принцип поделе власти и слично). 1. Приниип хијерархиског размештаја државних органа. Хнјерархија je социолошка чињеница присутна y готово сваком колективитету људи и то y најразличитијим видовима (3), a нарочито y уобличеннм заједницама где ce врши власт (4), па самим тим y свакој политичкој заједници и организацији (5); она ce јавља, такође, y економским процесима и организацијама (6), па и y идејној областн. Уопште Ј она означава вертикално устројстао, размештај појава једних нзнад других, тј. ступњевитост места појединаца н група (или оног шт-о je везано за њих) y оквиру заједнице којој припадају. Није потребно истицати да je хијерархија неизбежна y држави, али je важно да je y њој нарочито изразита и да има карактер једног од три основна принципа. Пошто je државна организација веома сложена и рашчлањена, немогуће je постављање свих органа y истој равни, без икаквих разлика y степену који заузимају. Немогуће je да ce она изградн од мноштва апсолутно једнаких органа којн би стајалн један поред другог: зато ce врши специја-

(3) Вјвд. G. L. Dup rat; La sociologie des hiérarchies sociales, pp. 173—316; H. Descampes: L’autorité et la hiérarchie chez les peuples non civilisés, pp. 85 —100; E. Sanz y Escatrin: De l’autorité et de la hiérarchie sociale, pp. 135 —147; све y часопису „Annales de l’lnstitut international de sociologie”, tome

XV, Paris, 1928. (4) Вид. H. D. Lasswell A. Kaplan: Power and Society, New Haven 1951, p. 204; M. J. Levy: The Structure of Society, Princenton New Jersey, 1957, pp. 275 —278, 441—444.

(5) Вид. S. de Madariaga: Anarchie ou hiérarchie?, Paris, 1936, pp, 39, 142; G. Burdeau: Méthode de la science politique, Paons, 1958, pp. 218, 223. (6) K. Маркс; Капитал. том I, Београд, 1947, c. 263.