Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

142

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

швајцарско право. Иста правила усвојена су у Украјинском прогшсу о комисоном послу од 16 децембра 1925 (Уредба бр. 102, чл. 558) (17). Швајцароко право je било такође узор и за италијанску јединствену кодификацију грађанског права у Законику од 1942. Уговор о комисиону регулисан je у чл. 1731 —1736. Италијански судови примењују такође, као субсидиарна правила о мандату, односно пумоћству (чл. 1703 —170, 1721 и 2761 Граф зак.). Остала европска законодавства следе углавном француски или немачки пример. Тако je француско право било модел за Белгијски трг. законик од 1872 (углавном адаштиран Франц, трг. законик од 1808); Грчки трг. законик од 1835, чл. 91 —95; Холандски трг. законик од 1893, чл. '76 као и следећи; Португалски трг. законик од 1888, чл. 266 и Румунски трг. законик, чл. 406. Шпански трг. законик je од 1885, својом дефиницијом комисиона, чл. 244 —320, не чини одсечну разлику између комисиона и мандата и допушта да комисионар иступа и у туфе име (18). Однос између комитента и трећег лица —а) Полезна начела англоамеричког и континенталног права. Најважнија разлика између англоамеричког undisclosed agency и континенталног уговора о комисиону постоји, као што смо у прелходним уводним излагатьима рекли, у правилима о односу, комитента и трећег лица. ТГрема англо-америчком праву, када комисионар (агент) закључи уговор за рачун комитента (undisclosed principals) он ствара непосредни однос између комитента и трећег лица оа којим je закључио уговор. И комитент и треће лице имају право да захтевају извршење овако закљученог уговора. На пример, комитент да налог комисонару да погоди за његов рачун 100 тона угља. Комисионар закључи писменим путем уговор о испоруци тих 100 тона угла не помињући да га je закључио за рачун комитента. Комитент he ипак бита непосредно одговоран по том уговору (19). Ово решење биће примењено у англо-америчком праву на све уговоре закључене у сопствено име а за рачун трећег лица, изузев уговора under seal (под печатом), формалних уговора и уговора у којима je комитентова евентуална одговорност искључена изричитом одредбом уговора. Ово правило, које je утврдила англо-америчка судска пракса, усвоjèHo je такође у Restatement of Agencé америчвог права у чл. 186 и 302. Ово правило важиГ'вядеЬемо, и ако комисионар прекорачи овлашћења, односно налог који му je дао комитент. Сам коментар Restatement- а допушта, међутим, да je ово правило у сукобу са принципима облигационог права (20).

(17) Види Gordon: Système de droit commercial des Soviets, Paris, 1933, pp. 276 280; Hamel: op. clt., p. 339.

(18) Због овога га неки аутори сматрају ближим решеньу англо-америчког права, види: Hamel; op. cit., р. 344; Ehrenberg (Smldt— Rimpier) : op. cit., Band V, S. 601—2.

(19) Овај пример je дат y Restatement-у of Agency, коментар уз чл. 186, с. 422, раније наведено издан>е American Law Institute. (20) Види коментар на с. 420 Restatement-a, као и „case” Thomson против Davenport-a (1829) 9 В «Sc С и друге које наводи Mechem: op. cit., р. 99.