Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЬУСОБНИ ОДНОСИ ОРГАНА ПРЕДУЗЕЋА

357

шегов представник. Други прописи предвиђају да правилнике које доноси раднички савет потписује такође председник радничког савета. Само потписивање ових аката не би по себи ништа значило. Међутим, реч je о давању одређеним актима свойство правног документа који важи не само у предузећу него пред трећим лицима, државним органима и судовима. Овим односима треба додати пресуду Врховног привредног суда (касније je озакоњен овај став у чл. 62 Закона о привредним преступима) по којој ако je против директора поведен поступай због прекршаја у адхезионој ствари против предузећа чији je он директор, тада управни одбор предузећа именује заступника предузећа, који, разуме ce, не може бити директор, што би значило да се и одређени акти управног одбора могу сматрати меродавним за трећа лица. Према томе, раднички савет и управни одбор појављују се у пој единим стварима и пред трећим лицима. ЕЬихову потпуност као органа предузећа чија се воља непосредно изражава не може бити начелно оспорена. Опште правило ко je се односи на директора као искључивог представника предузећа требало би стога позрћи ревизији. 4. Поменуто je да прописи предвиђају однос надређености и подређености органа предузећа. У сваком случају. то није једноставан однос. Закони утврђују делокруг сваког органа посебно. Питавье које je третирано у правној литератури састоји се у дефиницији тог односа: да ли je однос између органа исюьучив или виши орган предузећа може делегирати своја права на нижи орган, или обратно, може ли их преузети и вршити послове из делокруга нижег органа. Пре свега, може се усвојити као правило да виши органи у нашем систему међусобних односа органа предузећа, не могу да делегирају на ниже органе права која су им одређена законом. Раднички савет ниуком случају не може овластити ' управни одбор или директора да доноси правилнике или правила предузећа, привредни план и завршни рачун, и да решава о статутарним питањима предузећа. Управни одбор предузећа не може преносити на директора именовање руководећих радника предузећа. Ако би се извршио пренос послова из делокруга вишег на нижи орган посао би се имао сматрати ништавим. Разуме се, овде je реч о доношењу одређених правних аката који су законом дати у делокруг одређених органа а не о другим пословима управљања или руковођења, као што су претресање иословагьа предузећа, давање смерница за рад, доношење закључака о персоНалној политици, итд. У случају оваквих послова који не резултирају у правним актима не може се, по природи ствари, говорити о ништавости послова. Када закон наводи ове послове, то се чини ради давања физиономије органа, ради дефинисања његових својстаза у односу на друге органе и ради обезбеђења функционисања предузећа као целине. Ту се нарочито истиче утврђивање делокруга радничког савета. Брижљивост у описивању послова из делокруга овог органа треба да представља саокционисање радничког управљања предузећем, друштвено обезбеђење да ће највиши орган радничког управљаља вршити најзначајнија права. Тих права се не може одрећи раднич-