Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ОРГАНА ПРЕДУЗЕЋА

359

другим органима предузећа, његово својство као законског заступника предузећа када je реч о грађанскоправним односима допуштају одступања од датог начела у изложеном смислу. Уосталом, инострано законодавство ce креће у два правда: прво, ако допушта закључење уговора који су у вези са уобичајеним начином пословања, и друго, mala fides дисквалификује уговорну страну. Наше законодавство и суд ска пракса нема разлога да не прихвати слична, у основи прогресивна, схватања, поготово стога што .je у нашим условима реч о располагању друштвеном имовином. Поред ових послова који се односе на промет, тј. трећа лица, има низ послова који се односе на организацију предузећа, радне и персоналке односе, управљање и руковођење за ко je су овлашћени пој едини органи. У сваком оваквом послу нижи орган je непосредно обавезан одлукама и закључцима вишег органа. Може се узети као правило да виши орган има право у свакој ствари из делокруга нижег органа да обавеже тог органа, али према трећим лицима или у пословима управљања или руковођења важи акт органа одређеног законом, односно правилима и правилницима предузећа. Исто тако, може се узети као правило да се одузимањем права не могу мењати својства органа предузећа (укинути положај директора или управног одбора путем одузимања послова из вьиховог делокруга). Према томе, може се говорит само о ограниченом праву делегације послова са вишег на нижи орган, као и о преношекьу послова из одговарајућег делокруга органа на виши орган. У погледу делегације права су веома ограничена, а у погледу одузимања законска ограничавье су много мања: виши орган може увек обавезати нижи орган на одређене правке радње и ограничит шегова права, с тим да оно не важи за трећа лица. Из тога следи и чињеница да правила предузећа могу бити веома еластична у повећању права вишег органа на штету нижег a имају веома мали еластицитет у одрицању од својих права. Будуће законодавство у овој области међусобних односа треба да дефинише ове могућности полазећи од начелног става да сва овлашћења у управљању припадају радничком савету (радном колективу) уколико нису законом и правилима пренети на друге органе, ограничавајући уједно могућности преноса права са овог највишег органа када je реч о виталним питањима за рад и пословање предузећа. Из реченог произлдази и то да je сумњиво говорити о вишим и нижим ор!*анима предузећа. Сваки орган има своје карактеристике: раднички савет je представнички орган предузећа а управни одбор и директор су колективни односно индивидуални извршни органи. Свим органима утврђена су оквирна права и обавезе, и из ових проистичу њихови међусобни односи. Поред ових органа, нема других. У предузећу могу постојати одбори и комисије радничког савета и управног одбора, они нису органи предузећа већ тела саветодавног характера, уколико закон не допушта делегацију извесних права на та тела, као што je случај са комисијом за пријем и отпуштање радника која ради у име радничког савета.