Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

338

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

самог превозиоца, и то догађаји који се према редовном току ствари нису могли предвидети а ни сам догађај ни његове штетне последице нису се могле отклонити никаквом брижл>ивошћу ни мерама предузетим од стране превозиоца. Оснивач и главни заступник ове теорије био je аустридски правник Екснер (Ехпег), али су убрзо ову теориду прихватили и други писци, као Хафнер (Hafner), Рунднагел (Rundnagel), Фишер (Fischer), итд. (3). Накнадно je ова теорида дошла до изражада и у одлукама немачког Reichsgericht-a. (4). 2. У делима француских правних теоретичара покланьано je веома много пажнье проблему изједначења тзв. случаја (cas fortuit) и више силе (force majeure). По гледишту већине писаца, као и по становишту претежног дела француских судова, и случај и виша сила производе једнаке последице. Међутим, има и супротних гледишта. Тако Жосран (Josserand), полазећи са Екснеровог становишта о елементима више силе, закључује да управо недостатак конекситета између штетног догађаја и средине у којој се штета догодила представља један од најважнијих разлога због којих се превозилац ослобађа од одговорности. Ако пак тај конекситет постоји, штетни догађај представља реализацију извесног професионалног ризика, па штетне последице тог ризика треба да сноси онај који je такав ризик створио, а то je управо превозилац. По мишљењу Жосрана виша сила представља израз апстрактне штетне силе, док случај у крајњој линији резултира из л,удске активности. (5). Неки други писци, као, на пример, Лиоя-Кан (Lyon-Caen) и Рено (Renault) теориски праве разлику између случаја и више силе али ипак сматрају да њихово међусобно разликовање нема практичног интереса с' обзиром на то да оба догађаја производе исте последице, тј. ослобађају превозиоца од одговорности. (6). Жосраново мишљење изгледа ипак прихватљивде. Не 6и било правилно ослободити превозиоца од одговорности за штету која би настала, на пример, услед експлозије мотора на камиону, пуцања гуме, оштећења робе услед лошег друма и сл., без обзира на то што ова штета није наступила радньо.м или кривицом превозиоца, Превозилац мора да сноси известан професионални ризик пошто извлачи материјалну корист из своје делатности. Самим тим он мора да надокнади и штету коју та делатност проузрокује другим лицима. Наши судови такође сто je на становишту да се превозилац може ослободити од одговорности ако ]е до штете или до закашњења у превозу дошло дејством више силе. Као један од примера можемо навести одлуку Врховног суда HP Хрватске Гзз 95 од 23 јула 1952 у чијем се образложењу наводи да „по правним правилима из бивших закона, која се могу, с обзиром на чл, 4 Закона о неважности правних прописа донетих пре 6 априла

(3) Exner: Der Begriff der Höheren Gewalt in römischen und heutigen Verkehrsrecht, Wien, 1883, S. 71; Hafner: Über den Begriff der Höheren Gewalt im deutschen Transportrecht. Berlin. 1886; Fischer: Höhere Gewalt, »Iherings Jahrbuch«, Bd. 37, S. 224.

(4) B. ~Juristische Wochenschrift”, 1920, S. 710.

(5) Josserand: Les transports, Paris, 1926, pp. 535 seq.

(6) Lyon—Caen e£ Renault: Traité de droit commercial, Paris, 1923, t. 111, p. 576.