Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

246

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јединства власти, да би на тај начин орган власти оличен y представничком телу био битно ограничен y свом дејству. Друштвено-политички фактори су по њиховом мишљењу y довољној мери ангажовани на исправЈвању неуставности општих правних аката, док сама процедура доношења отежава настанак противуставног ошптег акта. Друкчије Je на Западу. У различитим капиталистичким земљама изграђен je, и по структури и rro концепцији, различити систем судске контроле уставности, као, на пример, y Италији, Швајцарској, Аустрији, СР Немачкој, итд. Ова контрола уставности организује ce уз све већи пораст утицаја напредних снага, па ce због хапиталистичких друштвено-економских односа, изражених и узакоњених y уставима тих земаља, контрола уставности Јавља претежно y облику одбране интереса капиталистичке класе који су изражени y законима тих земаља. Искуства судске контроле уставности y тим земљама можемо примати само уз резерве јер Je очигледно реч о друкчијим полазним поставкама при установљавању основних идеја због коЈих ce сама контрола успоставл>а. Кочење прогресивних тенденциЈа друштва запажамо, на пример, y раду Врховног суда САД који Je y периоду Рузвелтове политике Hby Дила имао несумввиво негативну улогу на доношење закона отежаваЈући и спречаваЈући примену закона који су означавали прогресивно кретање y САД. Правило не важи универзално, од њега има и изузетака, пример Je опет деловање истог суда коЈи je недавно y неколико махова прогласио за неуставне сагрегационистичке законе y неким Јужним државама САД. Улога уставних судова y овим земљама била Je двојака, или Je законом о организаци]и надлежности суда била признавана могућност утицаја на политику земље, путем екстензивног тумачења правних норми коЈима ce суд меша и y домен рада законодавног органа или ce забрааивала ма каква „политизација суда“, како Je то, на пример, утврђено y Уставном закону ИталиЈе од 1953. Толико ce на дохват може рећи о досадашњ-им искуствима судске контроле y свету. Да покушамо да одредимо идејне основе увођења контроле система уставности по Преднацрту. Преднацртом ce коначно предвиђа систем самоуправљања код нас. Човек као управљач процесом ослобођеног рада и грађанин као покретач политичке акције основа су тог система. Међусобно прожимање политичких акција управљача и самоуправних тела и њиховог друштвено-економског положаја, с једне стране, и политичке власти с друге. стране, указује на потребу координације и контроле остваргшања система самоуправљања y оквиру државе промењеног типа. Давање широких овлашћења самоуправним телима за доношење нормативних аката којима ce y пуној мери омогућава остварење, слобода и права човека и грађанина траже као корелатив установљење посебног организма који he ce бринути да такве норме буду y складу са Уставом и законима. ТаЈ организам Je Уставни суд. Докле год Уставни суд цени уставност и законитост свих нормативних аката нижих од савезних закона, он ce несумњиво налази y улози заштитника кохезије друштвено-политичког уређењ-а земље. Међутим, природа уставног спора суштински ce мења, када je y питању могућност поништаја, или укидања савезног закона. Могућност укидања са продуженим