Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

оцену једног брачног друга о поремећености брачне заједнице. Да ли je та лична оцена увек адекватна отварном, объективном стажу поремећености? Сматрамо да она у већини случајева то није. Субъективно стаже брачних другова зависи од многобројних фактора. У првом реду од уобичајених односа између н>их, од степена образоважа, од саме природе брачних другова, од економске зависности једног супруга, од материјалник, станбених и других услова. Најзад, поставља се питање: шта je меродавно за оцену неподношљивости заједничког живота изјаве супруга или оцена суда. Свакако да би то“ представљало велику противречност самог појма „неподногшьивости“ кад би субјективно стаже оцењивао суд. НЬегова улога се своди на оцену „поремећености“, а оцена неподногшьивости припада странкама. Кад у спору за развод: по чл. 56 један супруг тражи развод а други се противи, сасвим je сигурно да оба супруга нема j у подједнаку оцену неподношљивости. За супруга који тражи развод морало би се претпоставити да je њему брачна заједница неподношљива јер у противном не би тражио развод. Обрнуто, супруг који се противи разводу, то чини зато што му заједница није неподношл>ива. Из чега се онда изводи заюьучак да je заједнички живот супруга неподношљив? Свакако из поремећености. Кад суд одбије да разводе брак, он неће моћи да каже да то чини зато што сматра да за тужиоца заједница није неподношљива већ зато што заједница објективно није тешко поремећена. Најзад, кад усваја тужбени захтев и разводи брак, иако туженик тврди да му заједница није неподношљива, суд неће моћи да тврди да je заједница ипак за жега неподношљива јер би то била противречност, већ ће рећи да je заједница објективно тешко поремећена. Правило je да je заједница неподношљива увек само за тужиоца а не и за туженика, чим се он противи разводу. Ако би суд морао дословно да поштује одредбу чл. 56 ОЗБ, он би морао да увек одбије да разводе брак кад се томе противи туженик. Све, дакле, указује да je субъективна последица сувишна и да само доводи до нерешивих проблема. Према томе, највише би одговарао природи овог бракоразводног узрока следећи текст чл. 56, ст. 1, ОЗБ: „Сваки брачни друг може тражити развод брака ако су брачни односи толико поремећени да je развод oруштвено. оправдан“. Закон би на тај начин доследно и јасно ставио акцент на друштвену заштиту брака у складу са материји приближио социолошкој концепцији брака.

Др.

Марко Младеновић

RÉSUMÉ Trouble grave dans les rapports conjugaux comme cause de divorce (Art. 56 de la loi fondamentale en matière de mariage) Dans l’article on traite quelqes questions litigieuses de la théorie et de la pratique judiciaire se rapportant aux conditions nécessaires à l’existence d’une cause de divorce de l’art. 56 de la loi fondamentale en matière de manage. Trois questions suivantes étaient l’objet particulier de discussion; a) quelles sont les causes selon l’art. 56 de la loi fondamentale en matière de mariage