Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
88
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Како даље проширити подруштвљавање пољопривредне производње. То je био императив, јер укупна производња неких значајнијих грана наше пољопривреде не само да je заостајала већ се и озбиљно смањивала, на пример, све до 1956 производила житарида je била испод предратног просека. Кооперацијом_ производном сарадњом између пољопривредних организација које располажу са механизацијом и осталим анротехничким средствима са йндивидуалним произвођачима који су без тих средстава, да je ce могућност да се модерни начин производње прошири и на индивидуална польопривредна газдинства, повећа укупна пољопривредна производив, приноси по хектару, продуктивност рада и рентабилност производње. Л са друштвеног гледишта то значи да сељак напуштајући постелено своју запрету и примитивни начин обраде земљишта и стутајући у кооперацију постаје тиме све више произвођач а све мање власник земље. Таква производив сарадња не само да je неопходна у интересу друштвене заједнице већ je нужна и кориснаи за пољопривредну организацију и за индивидуалист произвођача. Лмајући у виду иетакнуте објективне могућности и неопходност сарадње, почев од економске 1956/57 године, земљорадничке задруге у складу са општим смерницама ступају у производну кооперацију са индивидуалним произвођачима. Природно je да нови економски и друштвени односи захтевају и правка средства. Као најгипкије и најпогодније правно средство за регулисање ове сарадше показао се уговор о кооперацији. 11. Постављање питања. У посебној друштвено-економској ситуацији на нашем селу настао je уговор о кооперацији у пољопривреди. Он je правно средство за успостављање и развијање нових друштвених, социјалистичких односа у области пољопривредне производше. Тај уговор je створен непосредно у пракси и до сада није регулисан законским и другим прописима. Последица тога je да постоји много врста, видова и облика овога уговора. То je и разумљиво, jep je реч. о изразу слободне воље уговорних страна да у оквиру општих законских ограничења уреде своје односе како им најбоље одговара. На основу искустава пољопривредника уобичајено je да се у уговор о кооперации уносе они елементи који су битни за остварење пройзводне сарадње и расподеле постигнутих плодова. Сем тога, треба имати у виду да поред воље уговоршlх страна, на бројност врсти, форми и облика уговора о кооперацији утичу и специфичности појединих грана пољопривредне производње, различии-! природшг услови земљишта и навике индивидуалних произвођача-земљорадника, у разним крајевима. Ипак, из тога огромног богатства врсти и облика може се назрети један основни тип уговора о кооперацији у пољопривреди. Тај основни тип тога уговора биће предмет проучавања у овом чланку, и то само са циљем да се, по могућности, одреди појам и особине уговора о 'кооперацији у пољопривреди уопште (1). Свесни смо чињенице да се уговор о кооперацији у пољопривреди налази још у фази развитка и даљег усавршавааа, па je вероватно да ће и правка пракса, нарочито нови законски и други прописи, који се могу очекивати у овој области, одредити његов коначни облик и
(1) Разматраше осталих питања правке природе уговора о кооперацией у пољопривреди би могло остати за један доднијн посебни чланак.