Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

90

АКАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђачима. Ништа не би било необично ако би, на пример, једно пољопривредно добро, ко je располаже великим машинским парком, великим бројем трактора и других справа и извесним вишковима репродукционих средзаюьучило уговор о кооперацией са једном земљорадничком или сељачком радном задругом, које не би могле да на савремен начин, рентабилно и благовремено обраде своје земљиште, или ако би услед других околности, суше и сл. било на месту да се закључи уговор о кооперацией у погледу неге, чуваша и исхране сточног фонда између разних пољопривредних и других организација заинтересованих за развој сточарства. Оваква производна сарадња би била економски оправдана а правно за то не постоји никаква препрека (3). Поред наведених могућности, постоје истина скромни економски услови да дође и до неког облика уговора коме je, циљ производна сарадња и између самих индивидуалних произвођача. .Ова сарадаа не само да je могућа него се она раније у разним облицима и појављивала (спрези, супони, наполици и сл.), па je могуће да се појави и у облику уговора о примени савремене агротехнике при обради земље. Истина, ова могућност je нешто спорадично пошто индивидуални произвођачи располажу са малим бројем застарелих и истрошених трактора и других, пољопривредних справа (4). Све наведене околности су истакнуте само ради тога да би се показало да je непотребно тежити једној дефиницији која би била уска, ограничена како у погледу врсте пољопривредне производње, тако и у погледу Субјеката у уговорном односу. Ограниченост у погледу субјеката утицала би на то да се занемарује суштина односа. при одређивану појма уговора о коооперацији. Пресудни значај би имало постоја&е одређених субјеката, те би се нарочито у пракси, а таквих схватања већ има, сваки однос између задруге и индивидуалног произвођача унапред сматрао као уговор о кооперацији, мада то по својој суштини није. Па ипак, и поред изнетих тешкоћа било би могуће доћи до једне дефишщи)е која би била задовољавајућа. б) Дефиницией уговора. Уговор о кооперацией у пољопривреди je, као што je истакнуто, новијег датума и још недовољно изграђен, али постоје извесни битни елементи, који пружају могућност да се одреди једна дефиниција која би обухватила основне елементе тога уговора. Имајући у виду напред изнете тешкоће, покушаћемо да дамо дифиницију, која би по нашем схватању, у највећој могућој мери, одговарала стварној садржини и циљевима уговора о кооперацији у пољопривреди, и која 6и, што je најважније, била правна. Дефиниција уговора, по нашем

(3) У јесен 1961 услед суше у источним крајевима земље дошло je до пребацивање стоке пољопривредшсх организација на издржавашо и негу код газдинстава у засадним крајевима који нису, били тако погођени последицама суше.

(4) Едвард Кардел. (Проблелш социјалистичке политике на селу, Београд, 1959, с. 3XO и 311) наводи податке да у приватном сектору наше пољопривреде, не рачунајући остала средства, има око 3.000 прилично застарелих и истрошених трактора: В. Ракпћ (Трактори стажу кроз мала врата Како и зашто расте број приватних трактора у Војводхши, „Борба" од 14. X. 1961. с. 5) износи да je у Војводнни 1959 било 900 приватних трактора, а само годину дана каеније (1950) индивидуални произвођачи су располагали са 1.302 трактора.