Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

■УГОВОР О КО ОПЕРА ДИЈИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

97

алеаторни, а то не признају ни законодавство нити пак јуриспруденција и правка доктрина У начелу, код овога уговора принцип еквивалентности ни je нарушен. Сваки кооперант добија еквивапент вредности свога улагања при подели плодова, или сразмерно томе учествује у губицима У случају да je рва еквивалентност грубо нарушена, да се једној уговррној страни не признаје ни пола вредности њених улагања, тада би по општем правилу које важи за комутативне уговоре она имала нравно средство позивање на laesio enormls, тј. да тражи поништај уговора због оштећења преко половине. г) Уговор ствара трајни однос. Уговор о кооперацији у польопривреди ствара један трајни однос. Извршеше уговора не бива тренутно већ траје дуже времена. Нормално, он траје најмање једну економску годину однот сно код уговора о кооперации у сточарству једну сезону уобичајену код дате врете стоке и обухвата сукцесивно испуњавање низа узајамних обавеза низа престација, ито како у произведши, тако и у расподели. У том смислу код уговора о кооперацији може доћи у обзир, као у уговору о закупу, до прећутног продужења уговора relocatio tacita. Ово тим пре имајући у виду и општи интерес да земл>а буде благовремено и квалитетно обрађена а стока непрекидно негована. Особина трајности уговора о кооперацией je нарочито значајна у случају раскида уговора. У начелу, дејство раскида би се односило само на будућност ex пипс, само на будуће обавезе и права, док у погледу већ испушених обавеза, обављених прслова и уложеног рада би остао у важности. Сама природа већ извршених престација не би дозвољавала дејство раскида и у прошлост, повраћај у пређашње стање. На пример, већ je извршено орање, сетва и слично. Раскид ex tune би био могућ једино. ако није започела производна сарадња, ако није извршена ни једна производна операција. О дужини трајања уговорног односа не би се могло уошптено говорити јер оно зависи од врсте пољопривредне производње која je предмет уговора. д) Уговор je прожег духом сарадгье. Уговор о кооперацији у погьен привреди се карактерише посебно наглашеним духом сарадње. Сарадша у заједничкој производњи, узајамна давања и чинидбе, удели, мотивисани су постизашем заједничког циља. Тај заједнички циљ, који уједишује уговорне стране и чије остварење представља обострани интерес, јесте повећање пољопривредне производше. Кооперанти, ступајући у уговорни однос имају у виду постизагье што веће количине плодова у циљу шихове поделе сразмерно улагашима или другим критеријумима који су предвиђени укм вором. Да би ce могао постићи овај заједнички циљ, потребан je и заједточки несебични напор. Поред одређених давања и чишења која су на терету појединог кооперанта, потребно je да постоји у сваком послу и непосредна сарадња, узајамно помагање уговорних страна. Ако нема духа сарадње, тешко je доћи до крајњег циља остварења повећане пољопривредне производње и добијања већих прихода од стране коопераната понаособ, а у томе je смисао кооперације у целини. По овој особини, ко ja има шири друштвени а не само правки значај, уговор о кооперации у пољопривреди се разликује од скоро свих осталих именованих уговора и приближује се појму уговора савесности у римском праву (Ъопае fidei negotia),