Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

560

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

смислу принятые својине каква je постојала почетном и средином XIX века. Аутор упозорава да о овим специфичним категоријама америчке приватне својине треба водити рачуна. У чланку под насловом „Правка професија“ Грајсволд (Е. Griswold) подвлачи да правка професија у САД има далеко значајнију улогу у друштвеном и привредном животу земље него у било којој другој земљи у свету. У САД постоји око 200 хшьада правника од којих се велики број бави адвокатурой. Специјализација адвоката je велика и често се креће у правду не само специјализације по струкама (пореско право, породично, трговачко, итд.) него и у правду заступања само туженика или тужитеља. Две трећине америчких адвоката има своје канцеларије, док једна трећина ради у адвокатским предузећима (тзв. law firm), од којих неке, нарочито у великим имају по сто и више адвоката. За адвокатске услуге не постоје тарифе као у многим земљама него се оые слободно уговарају између адвоката и његовог клијента и најчешће се процентуално одређују према вредности спора. Овакав систем изазива велике приговоре нарочито због тога што се несавесни адвоката могу да служе свим средствима да би добили парницу. Међутим, аутор закључује да су злоупотребе ретке а да овакав систем подстиче адвоката да се максимално заложи за свог клијента. О правном образовању у САД чланак je написао Каверс (D. Cavers). Најпознатији правый факултети у САД су Harvard, Yale, Columbia и Stanford. Настава траје три године после чега се добија диплома (В. L. Bachelor of Laws). На Харвардском факултету који je свакако најпознатији и најстарији правый факултет у земл>и на свим годинама постоји укупно око 1.600 студената са 50 сталних професора и библиотекой од преко милион књига. Школованье je доста скупо (једна година на Харвардском факултету ста je око 2.500 долара) и углавном то сносе родитељи студента или сам студент допунским запослеаем. Врло мали број студената прима стипендии е. Међутим, финансиских проблема нема јер после прве године, нарочито ако студент покаже добре резултате, он има право на позајмицу коју му даје Факултет. Студеыти су заинтересовали за добар успех јер им боље оцене на Факултету пружају преимућство у бољем запослењу. Кратак осврт на међународно јавно право дао je Кац (М. Katz), указујући на многобројне споразуме (билатералне и мултилатералне) које су САД ратификовале и који представл>ају најважнији извор међународног јавног права. Међу свим тим споразумима Повеља ОУН заузима најзначајније место. САД су чланице Међународног суда щзавде у Хагу али су ову надлежност прихватиле са резервом, према којој овај суд решава све спорове у којима су САД једна од странака, изузев оних за чије je решавање надлежан амерички суд. Питање оцене надлежности решавају саме САД. Аутор сматра да je ова резерва супротна духу међународног права и да би било много боље оставити Међународном суду да реши питање надлежности односно да оцени да ли спор долази у његову надлежност или не. Уредник ове збирке X. Берман je аутор чланка „Филозофски аспекта америчког права“. Он сматра да би било неправилно говорити о „америчкој“ правној филозофији, због тога што у САД постоје многи правци и често противречна гледишта. Једни заступају теорију природног права, други су позитивиста, затим постоје историска, социолошка и др. школе. Многи не припадају ни једном филозофском правцу jep je америчко право, као и енглеско, емпириско по методу, право које тражи практична решења без ослањања на систематска правила доктрине или теорије. Доктрина Stare decisis je свакако основа америчког правног система. Према тој доктрины из сваке судске одлуке извлачи се правно правило а скуп правних правила даље омогућује да се донесе одлука у конкретном случају. Аутор, међутим, указује да овај систем, иако je у суштини добар, има недостатак