Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

135

себе марльивих проучаваиа у том правду како ыоже са истом расположивом количином и са истом композицијом фактора производње постићи максимални материјални производни ефекат“ (с. 7) покушава да сагледа само основне контуре те веома сложене проблематике путем следећих 5 показатеља: величине уложених средстава у нову технику, дужине рока повраћаја уложених средстава, постигнутог степена продуктивности рада, величине фонда амортизације, као и одговарајућих промена у тражњи радне снаге под дејством увођења савременијих метода производње. Као год што је појам нове технике релативан и са друштвено-економског аспекта директно условней степеном економске развијености земље или подручја, тако и наведени елементи који у својој целини дају основне контуре ефективности нове технике у социјализму имају различиту тежину лосматрани кроз призму развоја развијених и неразвијених подручја или земаља. Аутор уважава овај момент, те je отуда анализа ових показателе на разним нивоима развијености присутна у читавом излагању. Перед уводних излагања садржаних у првом поглављу книге која ■опредељује метод, редослед и садржај даље анализе, книга садржи још 5 поглавља посвећених -исцрпној анализи наведених пет показатеља економске ефективности нове технике у социјализму. У другом и трећем поглављу књиге писац анализира величину средстава и рок повраћаја као критерије економске ефективности нове технике у социјализму. Она je код првог критеријума указала на основне факторе који одређују величину средстава потребних за примену нове технике и на нека квантитативна кретања у производим изазвана применом нове технике. Леиинове схеме репродукције су јој послужиле као основа за извођење закључака да у процесу материјалне производив најбрже расту средства у првом одељку друштвене производив, затим укупна средства у друштвеној производим и да најспорије расту средства у другом одељку друштвене производив, тј. PI (Ц + В) > [PI (Ц +В) + PII (Ц + В)] > PII (Ц + В) представља стопу раста а словни знакови су познате Марксове нотације. У оквиру првог одељка, међутим, брже расту средства уложена у лододељак који производе средства за производиу намеиена првом одељку (pia) него што расту средства уложена у пододељак који производи средства намеиена другом одељку (рlб) тј. pia (Ц + В) > рlб (Ц + В). Оваква кретаиа се одражавају и на кретаиа капиталног коефицијента по појединим одел>цима, пододељцима и у укупној производии у смислу иеговог краткорочног пораста. Могућност практичне примене рока повраћаја средстава као критерија економске ефективности нове технике другарица Ранковић своди само на техничке модернизације и образлаже то практичним тешкоћама обрачуна уштеда на трошковима производив до којих he довести примена нове технике. У четвртом, по обиму највећем и по садржини најзначајнијем поглављу книге, под насловом „Економска оправданост увођеиа нове технике са гледишта пораста продуктивности рада“, аутор поред неких пој-мовних али и иецрпно образложених разграничена анализира факторе и методе нивоа и динамике продуктивности рада и иене ефекте изражене преко одређених структурних промена друштвене производив. Гледишта економиста нису јединствена по питаие фактора нивоа и динамике продукивности рада. Аутор ставља себи у задатак да да суд о научној вредности појединих класификација фактора од којих зависи ниво и динамика продуктивности рада, и да коыачно међу бројним факторима одреди иихово груписаие и редослед по примарности значаја сваког од них. Предмет иене критике јесу класификације фактора продуктивности рада професора Мишића и Стјепана Хана. Проф. Мишић дели факторе продуктивности рада на четири трупе и то: (1) објективни фактори