Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

БЕЛЕШКЕ

355

родних епорова уошпте говорио je проф. др Иван Томшич, а о забрани примене силе у односима између држава др Бошко Јаковљевић. Реферати академика Ферда Чулиновића „Што je нација“ и др Милана Булајића „Право на самоопределение“ чинили су занимљиву социолошкоправну целину. Општи поглед на ова питања искључиво са правног гледишта, дао je проф. др Борислав Благојевић („Јединство света“). Такав општи поглед je, међутим, недостајао у дискусији, која се опет позабавила бројним и веома оанимљивим питањима покренушм од стране говорника. Проф. Андраши имао je тешку дужност да укаЖе на њене главна токове. Као одличан.увод у разматрања у оквиру треће теме послужио je реферат академика Горазда Кушеја о положају човека у међународним односима. Остали реферати били су, међутим, једнострано заинтересовани за положај радног човека у савременом друштву, односно за регулисање радних односа на националном, а нарочито међународном плану. То није био само случај с референтима који су себи поставили баш такве задатке (прилози проф. др Борислава Благоева и проф. Рудија Киовског с идентичним насловом „Рад и радни човек у међународним односима“) већ и са ширим написом проф. Благоева и проф. Патрногића о човеку у држави и међународним односима, где je ова једностраност додуше сманьена разматрањем правила хуманитарних права, схваћеног у смислу заилите појединца од последица оружаних сукоба. У прилично живој дискусији учесници су, указујући и на друге проблеме, ублажили последице заблуде да се марксистичка анализа положаја човека у друштву, па и у међународној заједници, своди на одноее производив схваћене у најужем, техничном смислу. Реферати четврте трупе су се, у ствари, кретали у оквиру низа питања која се подразумевају под општим називом коегзистенција. Уводно излагање о појму и улози коегзистенције дао je проф. др Милош Радојковић, после кога je проф. М. Гелмеђану (Ghelmegeanu) из Букурешта изнео своја запажања, претежно правне природе, о предмету коегзистенције. Академик Душан Недељковић посматрао je напоре за уређивање међународних заједница као део немйновног процеса који je обухвагио цело људСко друштво („Данаппьа изградња мира и заједнице народа у светлости закона развитка нашег прелаэног периода“). После правне анализе професора др Вавра Хајдуа и Гејзе Менцера (Праг) принципа немешања у међународном праву, др Антон Колендић, говорећи о неангажованости, коегзистенцији и социјализму у међународним односима, није се устручавао од покретања горућих политичких проблема и смелих закључака. Као што се могло очекивати, дискусија о четвртој групи реферата, у којој су узели реч бројни домаћи и страни учесници, била je необично жива. У њој je дошло и до оштрих СЈЖобљавања мишљења о стварном значењу коегзистенције и о оцени политике неангажованости. Чињеница да су стицајем околности овом скупу присуствовали само научници из социјалистичких земаља дала je расправи посебну боју и учинила да основна мерила умногоме буду заједничка. Завршна реч проф. Радојковића претворила се у понесен пледоаје у прилог активне и стваралачке улоге правника у напорима да се односи између држава и трупа држава уреде тако да се осигура опстанак човечанства и оних вредности које човека чине човеком, Радне седнице завршене су једногласним прихватањем резолуције којим je одато признање напорима Српске академије и изражена жеља да •се настави с изучавањем међународних односа. Академија je такође замолена да настоји да и даље помаже истраживачки рад у овој области.

В. Д.