Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

258

АНАЯИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ПРЕОБРАЖАЈ ИМОВИНЕ У САВРЕМЕНОМ ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ*

I. 1. Нбјам и појава имовине je характеристично за грађанско право, специјално за рнај део грађанског права који се зове имовинско право. Међутим, парадоксално je да je појам имовине мање разјазшвен у грађанском праву него неки други, мање значајни појмови. Поред тога речју „имовина“ означавају се и неки друти појмови који су различити од правог и правнотехничког појма имовине. 'Конфузија у појму и терминологии утолико je већа уколико ce појава имовине виша преображава. Због тога, пре него што бисмо пришли излагању о преображају имовине у данаппьем југословенском праву (а процес преображавања одиграва се, са јачим или слабијим интензитетом, у свим савременим правима) морамо покушати да разјаснимо појмове у вези са имовином. У римском праву уопште не постоји јединствен појам имовине као што не постоји ни у савременим англосаксонским правима. Међутим, када се јединствени појам имовине у модерном грађанском праву појављује у првој половини XIX века, најпре у литератури немачкој Тибо (Thibault) и Хасе (Hasse) а затим у француској Захарије (Zachariae) и касније Обри и Po (Aubry et Rau) увиђа ce њен значај основне категорије грађанског права. Њен значај je био велики нарочито за објашњење појма правног промета и лица у праву, нарочито правних лица. Француски писци Обри и Ро сматрали, су имовину атрибутом, лица у праву а истовремено општом залогом поверилаца одређеног субјекта. Она додуше није атрибут личности (јер, кад бйсмо je тако узели, помешали бисмо имовину са нравном способношћу) али je несумњиво да се појам лица у праву тешко може замислити без имовине. Ми можемо да апстрахујемо лице од имовине (на пример, тек рођено.дете je лице у грађанском праву иако je без икакве имовине) али такво лице у правној реалности не постоји. Ним се једжо лице појави у грађанском праву, а то ће рећи у грађанскоправном промету, оно je већ у неком односу овлашћења или обавезе, има већ неко право й обавезу, дакле и имовину. Према томе, гшовина je онај медијум кроз који лица у грађанском праву долазе у међусобни додир (а свако право и обавеза je нека веза, неки однос, међу лицима), и кроз имовину се обавл>а и правни промет. Неки .немачки писци Виркмејер, (Birkmeyer), Виндшајд, (Windscheid), Шварц, (Schwarz), нагласили су везу између лица и имовине на друти начин. Конструишући теорију тзв. циљне имовине они су сматрали да je лице у праву, нарочито правно лице, само персонификована имовйна. Овде je значај имовине опет хипертрофиран; у крајњој линији, па и код правних лица, имовина служи л>удима, њиховим одређеним интересима, те су субјекти људи кроз удружени колектив у виду правног лица. Но и овде се истине уска веза између појаве лица и имовине у грађанском праву. Уосталом, у појму правног лица у грађанском праву поред постојања једног правилима организованог колектива имовина чини други неопходан саставни део.

• Надионални реферат гтрипремљен за VII конгрес Међународног удружења за упоредно право у Упсали августа 1966.