Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дохотка, имовине, укључујући наследства и дарове и промета, за наплату царина ( 43 ) и трошарина, пореза на пораст (вредности) имовине (capital gains добит на капиталу), те такса или сличних пореза на главницу капиталских друштава и на издавање хартија од вредности. Расподела надлежности за обрачунавање и наплату дажбина са меВународним елементима. VI Двостругсо опорезивање као важна нравна, економска («) и финансијска појава те сметња међународне трговине као и кретања капитала и радне снаге и, већином, кршење основних начела заслужује најширу обраду. За разлику од разних иначе познатих поједностављених дефиниција, које су дуто наводнле као узрок таквог опорезиваиа различите прописе учествујућих држава, узрок може бити баш у једнакости прописа: две државе опорезују све приходе схечене на сопственој тернторији по територијалном приншшу, те укупне приходе доходак који стичу ма где било лица са дужим настаном на њезиној хериторији (физичка лица без обзира на државл>анство, правна лица са седишхем, судском регистрацијом или водством управе на њеној територији). Још тежи je случај ако нека држава (по некада важећем персоналном принципу) опорезује (САД) све приходе својих држављана из целог света без обзира на пребивалиште, а поред тога све приходе стечене на сопственој територији. Иначе прихваћамо дефиницију М. Ханжековића ( 43 ) која води рачуна и о економском моменту: „двоструко опорезшЈање настаје, када двије порезне власти истог ранга опорезују за исто временско раздобље исти порезни објект или субјект истим или сличним порезом тако да je он опорезован теже него да га je опорезовала само једна од тих порезних власти." 1. Разлози појављивања двоструког опорезившъа: А) код непосредних пореза: 1) обавеза доприношења расходима земље која je створила услове (инфраструктуру) за прнвредну делатност која одбацује приходе (земља извора) и земл>е пребивалишта правног или физичког липа (принцип пребивалишта) у којој се ти приходи троше (одредишна земља) ( 40 ). 2) различите дефиниције основних дажбинских елемената: дажбински обвезник (према држављанству, пребивалишту, месту боравка, пословном седишту); дажбински предмет према положају (некретнине, заједно с хипотекарним зајмовима, покретнине, имовина као основ привредне делатности, обављање привредне делатности из домаће земље у иностранству и обрнуто); стицање прихода из иностранства односно нсплата при-

(43) Овде бн требало посебно обрадити царине према ГАТТ-y У који се укључују постепено ii социјалистпчке земл>е те зельъе у развоју, услед чега je почео воднти рачуна н о одобравању царпнских олакшица земл>ама у развоју без рещшроцитета уношење.м посебног IV дела у Споразум. Стога су х\югле Југославија, YAP и Индија у 1967. г. склопити уговор о узајамним царинским преференцијалима за око 300 производа.

(44) Економско значеље je истакао већ A. Garelli у свом фундаменталном раду о међупародном дажбинском праву: II diritto internazionale tributario, 1899. На жалост, на* писао je само општи део.

(45) Унплатералне мјере за избјегавање двоструког опорезиваља, Финансије, 1967, стр. 245—262.

(46) О сукобу свих принципа F. Bower: Steuerprobleme und die Entwicklung der internationalen Wirtschaftsbeziehungen, Амстердам 1966, c. 12/13.