Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

272

АНАЛЙ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁЁА

допринос решењу аграрных односа кроз нацрт Устава СХС није био велики. Ова странка није представљала значајну политичку снагу у конфронтации постојећих политичких странака тога времена. (Већина предлога ове странке није узета у обзир у коначној редакцији текста Устава ( 19 ). По уставном надрту Землорадничке странке аграрии односи се могу успешно решавати под претпоставком постојања привредне демократије, у којој би читава привреда била организована на задружној основи. У тим оквирима земљорадничко задругарство требало je да постане основ привредног живота. Земљорадничка странка није била задовољна одредбама надрта Yстава из 1921. које су третирале аграрне односе. Дубоко незадовољство свих посланика Земљорадничке странке испољило се у општој критиди предложених одредби. Аграрно питагье и за Землюрадничку странку није се постављало само као социјално, већ знатно шире као политичко, национално и културно питање. Землораднички клуб je нарочито захтевао да се приликом спровођења аграрне реформе води рачуна о националном моменту. На пример, приликом колошгзације у крајевима у којима преовлаВује страни елеменат насељавало би се становништво југословенских националности. Један од првака Землорадничког клуба, Р. Бокић, тражио je да се читава села у Македонији населе домайим становништвом ( 20 ). У Војводинн, такође, колоннзација je требало да нзврши национални задатак, с тим што би се у крајевима у којима je бројно страно становништво Немци, МаВари, Румуни насељавало становништво југословенских националнсстн. Бројност сеоског становништва, као и гьихов тежак положај наметали су радикалније решавање тзв. сељачког питана, тј. стручног, културног уздизања, здравствене заштите и др. На том плану, а пре свега ради побољшања материјалног положаја сеоског становништва и савременије ползопривредне производње, Земљораднички клуб je био поборник земљорадничког задругарства коме држава по њиховом мишљењу није поклонила одговарајућу пажњу ( 21 )- Многи посланици Радикалног клуба нападали су концепције Земљорадничког клуба о задругарству. „По вашем Уставу говорио je М. Босић у Уставотворној скупштшта онај који има вине земл>е и онај који има мало земле долазе у задружну државну заједницу. За такву се државу до сада не зна, то je зелена комунистичка држава. Ви хоћете у вашем Уставу да онај који не може своју земљу обрадити, мора да je даје другоме” ( 2? ). Једно од највише расправљаних питагьа у уставној дебаты било je плаћање накнаде бившим феудалним землопоседнтщима у Босшт и Херцеговши. Земљорадннчки клуб je сматрао да никакву накнаду не треба дати муслиманским беговнма, jep je та земља отета српском становништву. По њиховом мишљењу, муслимански бегови су ово питање представљали као верско потенцирајући утрожеиост муслиманског становшип-

(19) Стенснр. бел. Уставотвор. скупшт., сед. XXIV, 26. IV и сед. XXXIX, 27. V 1921.

(20) Исто, сед. XX, 21. IV 1921,

(21) Исто, сед. XLIII, 31. V и 1. VI 1921.

(22) Стеногр. бел. Уставотвор. скупшт., сед. XLII, 30. V 1921.