Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

предмет се одређује посебыом тачком посматрања једног јединственог предмета који je иначе предмет и других наука, а не само социологије. Зимл прилази одређивању предмета социологије најпре тиме што одбацује могућност социологије као независне науке, уколико се сматра да се социологија има бавити свим и свачим, као нека врста енциклопедије свих појава које нису природне него духовне. Такву тенденцију Зимл иначе запажа у савременој му науци, која тежи да све духовне чнњенице објасни друштвеним условима, па чак да и појединца у целгшн сведе на друштво. Тако схваћена социологи ja није ништа друго до „регулативан принцип за све духовне науке”, а не самостална наука. Тако схваћена „социологија je, у свом односу према постојећим наукама, један нов метод, једно помоћно средство истраживања да би се појаве свих тих области довеле на нов пут. Тиме се она ни у чему суштинском не разликује од својевремене појаве индукције, која je као ново истраживачко начело била продрла у све могуће науке, тамо се аклиматизовала и у OKBirpy утврђених задатака припомогла нови.м решењима” ( 7 ). „Све док се она ослања на то да човек мора да се схвати као друштвено биће и да je друштво носилац свих историјских догађаја, она нема ннкакав предмет којн већ није обраЬен у некој другој науци, пего представља само један нов пут за све ове науке, један научан метод, који управо због своје применљивости на целину проблема није самостална наука” ( 8 ). Социологија може да нађе свој сопствени предмет само ако „постави једну нову лннију кроз чињенице које су као такве већ потпуно познате”, само ако „у односу на њих досад управо није био применен појам који омогућује сазнање оне стране ових чињеница која лежи на тој линији као нечег свима њнма заједничког, што чгши једно методолошко-научно јединство" ( 9 ). Пред.мет социологије .мора бити друштво, али посматрано као јединствена целина својих битних црта, а не делиыично, као у неким другим наукама. Зимл дефинише друштво помоћу међуделовања појединаца; „оно постоји онде где внше поједннаца ступа у меВуделованье” ( 10 ). Ово меЬу'деловане потиче из нагона или ради остварења неких циљева. Више таквих међуделовања чине једно јединство друштво. На основу уочавања овог основног састојка друштва, меВуделовања, Зимл разликуује друштвени облик од друштвене садржине. „Ja означавам сад све оно што je у појединцима ... као нагон, интерес, циљ . .. тако садржано да из тога или на основу тога наста je деловање на друге и трпљење њнхових утицаја то ja означава.м као садржај, тј. материју здруживања. По себи иза себе овн садржаји. .. још нису друштвеног характера... они образују друштвене појаве тек кад изоловано постојање поједннаца једних поред других претворе у одређене облике сарадње и помоћи који спадају у општи појам међуделовања. Здружавање je, дакле, облик којн се остварује на безброј различитих начина, у коме се појединцн на основу било ког ... интереса скупљају у једно једииство и у чијем оквиру ове

{") Simmel: ~Soziologie”, S. 3. (8) Исто, стр. 4.

(ö) Исто, на истом месту, (ю) Исто, стр. 5.