Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

212

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

3. Спор. Ma како изгледало парадоксално, каже Зимл, ипак je борба такойе један облик здруживања, jep je међуделовање људи у њој најинтензивније и јер она, на један или други начин, води миру и јединству, ма и уништењем једне од страна у борби. Нема друщтва без сукоба и борби, као ни без сарадње и мира. У сваком друштву се ове супротиостн мешају, Расправљајући о споровима и борби, Зимл се нарочито труди да докаже како je борба облик здруживања, а не просто друштвена појава или облик, што долази од његовог уског схватања социологије, одн. друштвених појава, као што ћемо касније видети он схвата социологију као науку о друштву (као једннству), а не као науку о друштвеним појавама. Њетово врло опширно и занимљиво расправљање о овим пнтањима у највећој мери се односи на истраживање психичких узрока који доводе до сукоба и борби у друштву. Он при том полази од основне мисли да je људима исто тако урођена мржња као и љубав, што значи да Йе борбе увек бити. Социолошки je заннмљивије његово расправмање о облшщма решавања спорова, односно правилима борбе, који се узднжу изнад страна учесница и имају објективно друштвени карактер. Као нарочити вид борбе Зимл узима утакмицу, која се разликује од борбе по томе што учесницп не теже да један другог униште него да дођу до истог предмета-вредности. Зато je могуйе да утакмица служи остварењу заједничког интереса свих такмнчара. Зимл сматра да утакмица обезбеђује друштвеые интересе субјективним побудама за такмичење учесника. Зато je сматра за друштвено позитивну појаву и врло опширно говори о њој. Он такође опширно расправља о важности борбе за чврстину скупнне ко ja се бори и износи познате њене добре стране истиче да се често скупина почиње распадати ако нема противника с којим би се борила. Y вези с тим има заним.ъивих опажатьа и о социологпји рата. Значајна су и његова истраживагьа о начинима завршетка борбе, односно склапања мира, а особито о поравнању (компрсмису). Он лепо запажа да се у поравнагьу једна страна одриче жел>еног предмета у замену за други, који добија, што захтева способност апстрактног мишл>ења ради разликовања вредности предмета од самог предмета, па стога сматра да се поравнање појављује тек у културно довољно развијеннх људи. Чини нам се да цело Зимлово излагање о споровима патп од претераног психологизма. Тешко je сложити се с њим кад сматра да je основни узрок борбе међу .лудима уройена им борбеност или мржња, као и с низом других ставова, нако je знатан део њих прихватљив и чак пнгениозан. Он није уопште улазио у друштвене узроке великих и стварнњх друштвених борби које покрећу знахне друштвене скупине и настају услед објективних узрока сукоба интереса а не субјективних уройенгьх тежњи. Што се Time формалне социологије, изгледа да je Зимл нарочито овде покушао да утврди низ узрочних закона који разне об.лике спорова, утакмица и борби. Тиме се формална социологија показује способном за извесну врсту оваквих закона, макар им ми придавали само ограничену важност, углавном услед њиховог већ поменутог психологизма.