Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

218

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чити од њега. Међутим, ноже се десяти да известан друштвени облик престане да служи некой другом цшьу до самом себи тиые он постаје сврха самом себи и чиста и празча форма без садржине. Тако je, на пример, лов најпре служио прибављању хране, а после постао сврха самом себи. Кад се један друштвени облик овако осамостали и „отуђи” од сврхе, онда у њему настаје низ промена он се попугьава све самим формалносхима, које добијају прехежан значај, као, на пример, конвендије, етикета и сл. И■ Религща. Y свом омањем делу о религији. Зима расправља и о неким социолошким видовима релитије, те треба и о томе рећи оно што je основно, иако нема непосредне везе са формалном социологијом. Зимл схвата религију врло особено, проширујућн je и ван области односа према Богу. Он сматра да je у битн религијски однос могућ и према лгудима и стварима. Суштина религије je по њему друштвена. Друштво je у почетку нмало само један једннствени скуп норми icoje нису биле издиференциране. Прва се из тог скупа нздвојила религијска норма, која представлю једну врсту поунутрашњавања (интериоризације) друштвене принуде помоћу посебне способности људске душе да осећа веру и да тежн за јединством. Тако je религија једна од друштвених снага која обезбеђује друштвено јединство, jep се тежња и потреба за друштвеним јединством, коју осећа сваки члан друштва, одваја од гьих и сублимира се у замисли Бога, с којим се доживљава јединство. Стога Зимл сматра да ниједно друштво не може да постојн без религије, која успоставља његово најчвршће јединство. Како ce видн, Зимлово схватање религије чисто je социолошко те представлю један помало неочекиванн соипологизам у његовом делу. Наглела да je он у социологизам отишао дал>е и од салюг Диркема. На такав социологизам се може само ставит примедба да je он вероватно у многоме тачан, али да je, такоЬе, несумњиво претеран, jep се религија не може објаснитн искључиво друштвеним чиниоцима. 6. Социологија новца Y свом делу „Филозофија новца” Зимл се није бавио само филозофијом новца у ужем смислу речи него и оним што се може назвати његовом социологијом. Он, найме, изрично каже да, између осталог, обрађује и два основна соцнолошка питања која се постављају у вези с новцем. Прво je пнтагье које су друштвене претпоставке функционисаню новца, односно друкчије речено, какав je утицај друштва на новац, а друго je питање какве последние у друштву изазива новац, тј. какав je његов утицај на друштво. Обрађујући посебно подробно ово друго гагтање социологије новца, Зимл je вероватно извршио своје најзначајннје и најдубље конкретно социолошко истраживање. Он je ту дао значајне резултате, који се, с једне стране, доднрују и преплићу с Марксовим, а, с друг'е стране, опет, с новијим резултатима извесних значајних марксиста, какав je особито Лукач (пре света у вези с тзв. постваривањем друштвених и духовних појава), С обзиром да ово истражнвање не спада у Зимлову