Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

329

О АКТУЕЛНОСТИ ПРОУЧАВАЕЬА ОДЛУКА ДРУГОЕ ЗАСЕДАЊА ABHOJ-a

Такав специфичны полицентризам, уз основно јединствено усмеравање, показивао je, додуше у рудиментарном облику, будућу сложену полихичко-државну структуру. Међутим, сложеност револуционарног процеса огледала се и у томе што се усханак организовао и избијао, а сахласно томе и први револуционарнп облици стварали и мере предузимале, у основным ћелијама друштва селима, варошима, градским четвртима и градовгша, преко сеоских, варошких, рејонских и градских организација народноослободилачког покрета. Ове организације су и преузимале власт на ослобођеним подручјима, представљале основу образовања народноослободилачких одбора. Сагласно томе, организовање народноослободилачких одбора се развијало одоздо, повезивањем сеоских, месних и градских НОО-а у гьиховим ширим среским и окружным размерама, па преко покрајинских и главных народноослободилачких одбора и будућих антифашистичких већа и скупштина до АВНОЈ-а. Успех револуције je несумњиво зависио од могућности н>ених основных носилаца да изразе своје битне интересе и према томе истакну начела, створе и тако организују институције које ће представљати одговарајући израз тих интереса. Народноослободилачки одбори су, да не расправљамо посебно о Народноослободилачкој војсци као специфичном облику остварнвања и заштите интереса те зато и битном делу структуре новог система, представљали, природно, основни облик и могућност демократског исползавања тог интереса, те зато и били основа самог политичког система. Народноослободилачки одборн су зато истовремено представљали тада основни облик испољавања суверености народа заправо оних слојева и трупа који су водили борбу за ослобоЬевье и успостављање новых односа у друштву. Проблем суверености као класичне категорије уставног права, којом се на један посебан начин осветл>ава природа политичког носиоца нове власти веома je занимљиво разматрати у таквим историјским прелазним периодима. Карактер тог носиоца —• народа, у нашим условима je показивао да се ради о једном социјално посматрано непосреднијем и стварнијем носиоцу, који по свои месту у збивањима нужно мора да се испољи и тиме допринесе активизацији класичног начела суверености, коју je француска револуција као идеју поново учврстила, али je, захваљујући сопственим условима друштвеног развитка и ограничености и довела до пасивности и отуВености у политичком погледу. У нашим условима револуција je градила низ облика непосредног испољавања интереса носилаца нових друштвених токова. Пародноослободилачки одбори су представљали можда у највећој меры те интересе. Како су се развијали у условима ширег социјално-ослободилачког процеса, они су представљали онај облик који ће омогућити даље процесе у том правцу али и дати демократско обележје социјалистичким преображајима. To je могло да се види прво по томе што je тако усмерена али и тако прихваћена организација народноослободилачких одбора тражила истовремено изградњу неких непосредних и полунепосредних демократских облика. Друга, тежећи да народноослободилачки одбори учврсте нека основна обележја локалне самоуправе, потврВено je начело да самоуправа