Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у нову класу феудално племство, које се формира од једног дела галоримског становништва и родовске и војничке аристократије франачких племена. Исти процес се запажа и код похчињеног становништва. Значајно je истаћи да и код германских племена која су ушла у састав франачке државе постоји разлика између њих и Франака. Једнакости нестаје не само због класне диферендијације унутар племена, већ и због тога што франачка племена претендују на виши положај у друштву од оних германских племена које су они потчинили. Постојали су Германи првог и другог реда у Франачкој. Они су у односу на неке категорије галоримског становништва имали привилеговани положај, али су измеБу себе били издиференцир ани. Према томе, у меровиншком периоду основно обележје друштвене структуре одражава се у постојању претежно слободног становништва нарочито слободних сељака (било германског порекла, који су добили земл>у после насел>аван>а, било слободних сељака из галоримског периода) и феудалног племства (које je настало од племенске аристократије германског порекла, или од бивших галоримских земљопоседника) , као и неких категорија зависног и полузависног становништва чије je порекло такође у германском односно галоримском стаыовништву. Салијски закон С 1 ) низом својих одредби одреБује правки статус поменутих категорија становништва кроз систем композиције или „vergelda”, тј. кроз новчана или натурална давања за повреду ннтегритета личности, као и кроз неке друге показателе којих у закону, на жалост, нема много, па се не могу сагледати сви видови овог питања. Највећи број одредаба Салијског закона односи се на заштиту личности и имовине слободних луди, па je висина казне најчешће зависила од класне припадности и положаја повреВене и оштећене стране. Y чл. XLI ст. 1. законодавац предвиВа vergeld од 200 солида за убицу који убије слободног Франка или варвара који живи по Салијском закону. МеВутим, у истом члану ст. 3. за убиство човека који припада крал>евој пратњи убица je требало да плати 600 солида, значи, три пута вшпе него за убиство обичног слободног Франка. Слично томе, и у низу других чланова јасно je подвучена разлика измеБу једних и других. Нарочито je занимљив чл. XLII ст. 1. и 2. који предвиВа казну од 72.000 denariusa, односно 1800 со лида, за онога који скупи разбојничку банду и убије некога од припадника краљеве пратње; али ако убијени није припадао крал>евој пратњи, пресуђивало би се да плати 24.000 ден., што je износило 600 солида. Повлашћено франачко становништво било je састављено углавном од Франака који су припадали новом дворском племству. Родовска аристократка не помшъе се нзричито у закону, што je навело неке писце да тврде да je она пропала у време освајања римске територије ( 2 ). Привилеговани слободни Франци налазшш су се на краљевом двору као његова пратња, или су вршили дужност краљевих чиновника ( 3 ). Y законском тексту нема података о феудалним привилегијама краљевских службеника

(i) Салијски закон, у издању Н. Geffckena, Leipzig IS9S, превелп: др И. Пухан и др Н. Микуландра, Београд, 1951.

(2) Е. Lavisse, Histoire de France depuis les origines jusqu'à la révolution, 11, 1905, erp. 198; J. Ellul, Histoire des Institutions, I, Paris, 1955, erp. 694.

(3) Салијски закон, чл. LIV.