Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
56
АНАЛИ ПРАЕНОГ ФАКУЛТЕТА
нидима убијеног и другог који je припадао краљу. Родитељима убијеног Римљанина није се давало ништа, јер није постојала нека већа опасност за освету од стране убијеног или оштећеног Римљанина ( 5 ). Е. Шенон објашњава разлику y vergeldu односом побеђених и победилаца, Сматра да није било никакве разлике у правном статусу галоримског и франачког становншптва изузев разлике у раси ( 6 ). Тонисен, Лот, Есмен, Функ —Брентано такође не сматрају да je постојала ма каква разлика између слободног галоримског и франачког становништва ( 7 ). МеВутим, М. Крел не усваја ова мишљења и сматра да се упоређивањем vergelda који се плаћао за убиство слободних Франака и Галоримљана не би могао извући закључак о једнаком правном положају слободних Римљана и Франака. Напротив, Крел истине да они Римљани за чије се убиство плаћало 100 солида vergelda, имају исти статус са литима (полузависно становништво), jep je сума vergelda и у једном и у другом случају износила 100 солида. Он се такође не слаже са Брунеровим објапгњењем у погледу по деле vergelda на три дела. Уколико би се усвојила деоба vergelda, она би се, како објашгьава Крел, морала применити и на остале категорије галоримског становншптва ( 8 ). Склони смо да прихватимо Брунерово мишљење, између осталог и због тога што се галоримско становништво ни у Закону не третира као јединствено, а чшьеница да законодавац прве две категорије Галоримљана помшье у члановима који регулишу положај слободног франачког становништва иде у прилог прихватању његовог мишљења. С друге стране, трећа категорија Римљана који су оптерећени дажбинама помиње ce заједно са зависним и полузависним становншптвом. Значајно je напоменути да у Закону није извршена подела франачког становништва по њиховом занимању (углавном се помшье сеоско становништво), што указује на неразвијеност робно-новчаних односа. Исто тако, код многих кривичних дела (нарочито код кривичних дела против имовине), кажњавање делинквената je једнако за све, из чега се да заклдучити да раслојавање слободних људи није завршено, иако постојање зависног и полузависног становништва указује на развитак и заоштравагье класних односа у франачком друштву. Статус полузависног и зависног становништва, судећи по vergeldu, имали су: лиги, краљеви кметовн и римски колони, а статус зависних робови. О пореклу лита у Франачкој постоје различита мишљења. По једнима, лити су пореклом Германн ( 9 ), по другима, лиги воде порекло од народа које су Франци покорили ( 10 ). Прихватљивије je прво мишљење о пореклу лита, између осталог и због тога што се лиги као германско становништво помшьу и у изворима римских писаца, који су приказали преддржавно уређење старих Германа ( п ), као и у првим варварским законима Салијском, Рипуарском, Закону Тиринжана, Фризона и др., који представљају кодифнкацију обнчајног права и у великој мери одражавају друштвене односе преддржавног уреВена германских племена.
(8) М. Kroell, Etude sur l'institution des lites en droit franc, 1913, стр. 199. (9) Kroell, нав. дело, стр. 133; Chénon, нав. дело, стр. 374; Brunner, нав. дело, стр. 55. (10) Ellul, Histoire des Institutions, I, 1955, str. 699—700.
(и) Тацнт, Германија, прев. Н. Чајкановнћ, Београд, 1926, гл. XXV.