Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О КАМАТАМА НА ДОСУЂЕНИ ИЗНОС НАКНАДЕ ШТЕТЕ НА ПОДРУЧЈУ ДЕЛИКТНЕ ОДГОВОРНОСТИ

1. Уопгите. По становшпту општеприхваћеном у нашој судској пракси, на досуђени износ накнаде штете камате теку од дана дужннкове доцне, а ако дужник (штетник) није раније стављен у дощьу, онда од дана подношења тужбе за накнаду, која увек значи и ставлане дужника у доцњу. По нахоВену судова то правило важи не само за уговорну већ и за деликтну одговорност, где има општи домашај : важи како за неимовинску тако и за имовинску штету, било да се ова последња појавлује у виду суме новца било у виду оштећења или уништења ствари. То je текућа пракса судова, а Врховни суд Југославије изјаснио ce у том смислу и на општи начин. Y његовој пресуди Рев 1556/62 читамо: „Несигурно je правно становиште нижих судова да тужил>ама не припада каната за евентуално досуВени износ, jep да захтев тужиља није доспела тражбина већ накнада штете и према постојећим прописима рокови за исплату камате нису доспели. Уколико би се утврдило да je захтев тужила по основу накнаде штете основан, тужиле би имале право на камату на досуВени новчани износ и кад je претраживање по основу накнаде штете. Y таквим споровима, у случају уважена захтева, тужилачка странка се појавлује као поверилац а тужена страна као дужник, па досуВени новчани износ представла тражбину. Према томе и обавеза дужника за исплату камате настаје и почиње тећи даном поставлања таквог захтева од стране тужиоца као повериода (ако je поставлен у тужби онда од дана тужбе), jep од тога дана туженик вуче извесну корист од досуВене новчане тражбине тужилачкој страни, а ова трпи штету за толико” ( 1 ). Исто тако и у пресуди Рев 1335/65: „За одену питана од када тече камата на досуВени износ главног тражења на име накнаде штете, битно je од када je дужник у дощьи. Правно je правило да je дужник у доцњи од дана када je тражбину требало платити уколико je рок плаћања био одре Вен. Ykoahko рок плаћања није одређен, доцња наступа даном када се захтева исплата тражбине. Y конкретном случају ради се о тражбини чији рок плаћања није одре Вен. Према томе, доцња наступа када се постави захтев за исплату. Пошто у поступку није утврВено да су тужиоци захтевали наплату раније, узима се да je наплата захтевана даном подношена тужбе надлежном суду. Нема спора, а нити се у погледу тога може појавити оправдана сумна, да je тужба поднета суду 21. јануара 1964. године. Отуда и законску камату треба тужиодима досудити од тог дана” ( 2 ).

(1) Збирка судских одлука, књ. VII, св. 3, одлука бр. 317.

(2) Збирка судских одлука, юь. X, св. 3, одлука бр. 307. Y истом смислу и пресуда Врховног суда Хрватске гж 3556/65.