Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
74
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
ту ои требало да дођу до изражаја следећа начела: 1) лаицизација брака увођењем ооавезног грађанског брака, 2) једнакост мужа и жене у гьнховим правима и обавезама, 3) заштита деде и 4) раскидљивост брака. То су, у ствари, биле основне смернице које je требало привести у дело. Вал>ало je претходно израднтн преднацрт на основу кога би комнснја успешно могла наставити рад. Овај задатак поверен je професору Константнновићу, којн je врло брижљиво и савесно сачинио преднацрт и тиме увелико олакшао рад на мзради нацрта Основног закона о браку. Комисија je реднговању појединих одредаба посветила посебну пажњу. Настојало се да нацрт задовољи како по својој садржини тако и по својој форми и језику и да сваки пропис буде сачињен што јасннје и што краће. Постићи, дакле, да текст буде приступачан не само правницнма него и другим грађанима. Y томе се углавном успело, jep су прописи у Нацрту закона о браку тако стилизовани да би се тешко могла краће и јасније изразити мисао коју поједине иегове одредбе садрже. Y току редиговања извесну тешкоћу задавало je питање шта треба унети у савезни закон, у основни закон о браку, а шта треба оставити у надлежност републичком законодавству. Стало се на гледиште да ту ваља имати у виду чшьеницу да ли je реч о личним или о имовинским односима супруга. Личне односе супруга треба исцрпно уредити савезним законом. Према томе, републикама остало би само да предвиде услове о оснажењу оних бракова чија je пуноважност оспоравана по праву старе Југославије, и оних бракова који су закључени у току народне револуције. Што се тиче имовинских односа мужа и жене, ту je вал>ало направити извесно разграничение. Y савезном закону о браку поставила би се само начела о овој ствари, а републикама би се оставила могућност да у складу са тим начелима и својим специфичним условима детаљно уреде имовинске односе у браку. Поред тога законима народних република расправили би се имовински односи у оним браковима који су закључени по праву старе Југославнје. О Нацрту основног закона о браку водила се жива дискусија и у јавности и у Народној скупштини ФНРЈ, где je Нацрт претрпео низ измена и допуна од којих су најзначајније следеће: 1) изостављени су прописи о веридби и оглашеиу брака, 2) проширен je круг крвних сродника који не могу међусобно ступити у брак и 3) ограничен je развод брака по споразумном тражењу супруга. Што се тиче веридбе, у Народној скупштини стало се на гледиште да она не спада у тако значајне установе породичног права да би je било нужно уредити у савезном закону о браку. Треба препустити народним републикама да оне то реше у складу са својим специфичним условима и обичајима и схватањима народа свога краја. Тако je у погледу веридбе настала извесна празнпна која још до данас није премошћена. То je доводило до извесних тешкоћа и разилажења у теорији и праксн о извесним правним питањима која je живот у вези са обичајима веридбе наметао. Да би се отклониле ове незгоде, у више махова се предлагало да je потребно донети прописе о веридби и то у савезном закону о браку. Стога би било корисно овом приликом навести одредбе о веридби ко je се налазе у Нацрту основног закона о браку из 1945. године. То би