Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
76
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Требало je, дакле, донекле удовољити народним схватањима и проширити круг сродника који не могу склопити брачну везу. Тако je у плану 20. j 1) Основног закона о браку од 3. IV. 1946. године предвиђено да не могу, по правилу, заюъучити брачну везу ни првобратучеди, тј. деца браће и сестара. Ово je отклоњива брачна сметња, јер надлежни суд може, узимајући у обзир народна схватања и обичаје, дозволити братучедима да закључе меВу собом брачну везу. Код нас до сада има мало примера да су првобратучеди подносили овакве захтеве, Значи да ова одредба одговара народним схватагьима и да je не би требало још мењати. Нацрт основног закона о браку предвиВао je у чл. 81, 107, 108. да се брак може развести на основу меВусобног споразума супруга, а по одреВеном поступку који се спроводи пред надлежним судом. Ево како гласе ти прописи:
Члан 81. Супрузи могу тражити развод брака на основу меВусобног споразума. Члан 107. Супрузи који траже развод брака на основу меВусобног споразума морају доћи лично код председника надлежног Окружног суда или судију истога суда, који je за то одређен и изјавити да су се споразумели о разводу. Председник, односно одреВени судија испитаће их о разлозима који су их навели на споразум о разводу и покушаће да их измири.
Члан 108. Ако не доВе до измирења супруга који споразумно траже развод брака, суд ће заказати расправу и, пошто се увери о сагласности супруга да се разведу, изрећн ће развод брака на основу меВусобног споразума. Суд неће изрећи развод брака ако утврди да се један или други супруг није слободно и самосталко одлучио да пристаје на развод брака.
По мишљењу Комнсије ово би био најподеснији пут и начин да ce легализују ситуације где су се брачни другови разишли и прекинули фактички своју брачну заједницу, која им je постала неподношлива. Било би заиста нецелисходно одржавати овакве бракове, који су лишенн своје садржине и своје суштине, и отежавати да се супрузи по споразуму разведу. ПредвиВенн поступай пружао би довољно јамства да се отклоне лакомислени и безразложни разводи. У Народно] скугаитини се изразила бојазан да би ипак наведени поступай: могао омогућити разне злоупотребе и пружити ослонац несавесним супрузима да олако добију развод. То би са своје стране доводило до изигравања прописа Устава који предвиђа да брак и породила стоје под заштитом државе (чл. 26. Устава ФНРЈ од 31. I 1946. године). Према томе, супрузима би се могло само дозволит да споразумно траже развод брака
(1) Чл. 18. пречишћеног текста Основног закона о браку од 23. IV 1965.