Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Уводног закона за Закон о парничком поступку од 8. XII 1956. После овога суд je могао спровести поступак само против оних лица која су у тужби наведена. По питању да ли ванбрачна мајка има право на накнаду штете, Комисија je заузела следећи став. Y Закону о односима родител>а и деде довольно je предвидети само то да ванбрачна мајка има право тражити од ванбрачног оца да учествује у трошковима изазваним пороБајем и трудноћом и трошковима издржавања за време од три месеца пре и три месеца после порођаја (чл. 29. Нацрта). То би било довољно обештећење за случај кад je ванбрачна мајка добровольно ступила у односе са оцем ванбрачног детета. Она би, међутим, могла тражити, у смислу начела граБанског права, накнаду штете од ванбрачног оца у случају ако je трудноћа наступила у вези са силовањем, подвоЬеньем и завоВењем. Народна скупштина je усвојила овај став Комисије у 4V. 27. Основног закона о односима родителе и деце. Што се тиче издржавања ванбрачног детета, Комисија je изразила Јшшљење (чл. 34. Нацрта) да су само ванбрачна мајка и ванбрачни отац дужни издржавати своју ванбрачну децу, а не други ближи сродници, као, на пример, деда и баба, браћа и сестре. То из разлога што би било опасно проширивати ову обавезу на ближе сроднике. Тиме би се подстицала несавесна и лакомислена лица да рађају ванбрачну децу и да своје обавезе пребацују на своје ближе сроднике. Кад би се то усвојило, онда би шпчезла свака разлика између брачне и ванбрачне деце у њиховим правима и обавезама, а то joui не одговара ни народним схватањима, ни степену нашег друштвеног развитка, ни основним начелима садржаним у чл. 26. Устава из 1946. године, који гласи; „Родитељи имају према деци роВеној ван брака исте обавезе и дужности као и према брачној деци”. Према томе, ближи сродници не би били дужни издржавати ванбрачно дете. Што се тиче оспоравања очинства, Комисија je стала на гледиште да тужбу у овом случају може подићи: 1. муж мајке детета, 2. мајка детета, 3. дете. Подизање ове тужбе, по правилу, треба ограничит кратким роковима. Тако би муж мајке детшье могао подићи ову тужбу у року од 3 месеца по сазнању за роБење детета, a мајка детгаьа у року од три меседа по роВењу детета, док би дете ту тужбу могло поднети по своме пунолетству све до своје смрти. Чл. 32. Нацрта предвиВа ово право детета на следеВи начин:

„Дете може судским путем доказивати да му није отац лице које се по овом закону сматра његовим брачним оцем. Започети поступай могу наставити по смрти детета његови наследниди.” Y Народно] скугантини су предлози Нацрта о овом питању донекле измењени. Повишенн су рокови за подизање тужбе од три на шест месеци, а брисани су они ставови који се односе на право наследника да могу продужити започети поступак по смрти овлашћеног лица које je тужбу полнело. Но овим се ипак не нскључује то право наследника, jep се они тим могу користити у смислу општих правних начела. Закони из области породичног права са мањим изменама и допунама доживели су већ више од две деценије. Једино je Основни закон о старательству из 1947. године замењен Основним законом о старатељству од