Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

423

ПРВА КОНФЕРЕНЦИЈА НОО ЗА КОСОВО И МЕТОХИГУ

Y дискусији о реферахима учествовали су: Садик Бектепш, делегат батал>она „Перлах Рецепи”, Милан Мићковић, железнички чиновник из Пећн, делегах из Дренице, делегах из Урошевца, делегат из Пећи, делегат из Призрена и делегат из Плава (чија се имена не наводе) и Џафер Вокшн. Y заврпшом делу конференције прочитан ie на српском и шиптарском језику предлог резолуције, коју je заседање једногласно прихватило. На почетку резолуције се истине: „Представници из свих крајева Косова и Метохије Шиптари, Срби и Црногорци: националисти, комунисти, антифапшстичка омладина, представнхщи војске, комунистичка омладина, жене антифашистн и др. надахнути високим идеалом за уједињење разних политичких тенденција, за јединство и братство народа Косова и Метохије и за појачање организоване оружане борбе наших народа против фашистичких окупатора и њихових слугу, састали су се у моменту јасне спољне и унутрашње ситуације, расправљало се о досадашњем раду народноослободилачких одбора, као и избора председништва” ( 17 ) а одмах затим дата je оцена међународне политичке ситуације и указано на успешан развој дога Ваја на фронтовима у корист антифашистичке коалиције, као и на размах народноослободилачке борбе народа Јутославије. Затим се у резолуцији истине тежак положај шиптарских маса у предратној Југославији и последкце националног, економског и политичког угњетавања Шиптара, и укратко објашњава стање које je створено на Косову и Метохији после капитулације Југославије. Расположење шиптарских маса према немачко-италијанском окупатору као њиховом „ослободиоцу” мењало се са променом војнополитичке ситуације у свету, у Југославији, у Албанији, а на промену тог расположена нарочито je утицала капитулација Италије. Затим се истине да одмах после поновног доласка Немана, који су успели да за своју политику „независне Албаније” привуку део шиптарских маса, наста je период још већег терора, шьачке и насилног исељавања Срба и Црногораца. Y резолуцији се, даље, констатује да je заједничка борба Шиптара, Срба и Црногораца против немачког окупатора и народних издајника једини пут за стварну слободу „када ће сви народи па и Шиптари бити у могућности да се изјасне о својој судбини са правом на самоопределенье до отцепљења”, а затим се истине: „Косово и Метохија je tcpaj гсоји je насељен највећим делом шиптарским народом, a који гсао и увек, тако и данас жели да ce ујгдини са Шипнијом. Према томе осећамо за дужност указати права пут којим треба да поће шиптарски народ да би остварио своје тсжње. Једини пут да ее Шиптари Косова и Метохије уједине са Шипнијом јесте заједничка борба са осталим народыма Југославије против огсупатора и њихових слугу, јер je то једини пут да се извојује слобода, када ће сви народи па и Шиптари бити у могућности да се изјасне о својој судбини са правом на coj\ioonpeàe/b£H,e до отцепљења. Гаранција за ово јесте НОБЈ, као и НОВШ са којом je уско повезана. Перед тога га ово су гаранција наши

( 17 ) „Народни одбор ЛКМО 1943—1955. године", стр. 7.