Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

109

ПРАВО ПРЕЧЕ КУПОВИНЕ У НАШЕМ ПОЗИТИВНОМ ПРАВУ

10) Право прече куповине државног секретариата за народну одбрану (или војне јединице односно војне установе коју овласти државни секретар за народну одбрану) ка осталом делу непокретности која једmiM делом чини војну имовину. (План 4L Закона о финансирању и матери] алном и финансијском пословању Јутосолвенске Народне армије Службени лист СФРЈ број 56/1965). Као нравно правило важило je у нас после рата право прече куповине непокретних ствари у корист сувласника. То правило примењивали су судови на оним деловима територије СФРЈ, где су пре рата важили Српски грађански законик, Општи имовински законик или Меџеле ( 21 ). Врховни суд Јутославије изјаснио се против признавања права прече пуповине сувласницима у погледу земље (Пресуда СВС Рев. 2605/62) и у погледу зграда (Пресуда Рев. 3452/63 122).I 22 ). Известан број прописа после рата садржавао je одредбе о праву прече куповине. Ти прописи су замењени новима који нису предвиЬали овај правки институт. Тако смо имали: 1) Право прече куповине задругарског удела у корист Сељачке радне задруге (-’).

вима 47, 48. и 49. Овај закон je усаглашен са Уставом Социјалчстичке Репу блике Србије" у њему су извршенс измене и допуне тако да je Закон о библиотекама („Сл. гласник CFC”, бр. 15/65). објављен као пречишћени текст. Нови закон je посебно регулисао прече право куповине само у случају библиотечког матери ј ала који се расходу)е, у погледу ретког библиотечног матер, упућује на Основни закон о зашт. споменика културе.

(21) ~3ахтев je основан уколико истиче да институт пречег права куповине у корист идеалног сувласника непокретности није у супротности са тековинама народиоослободилачке борбе, јер постоји економски интерес, ако није у питању пшекулација да идеални део, за случај продаје, радије припадне другом идеалном сувласнику него трећем лицу и јер обавеза продавца идеалног дела да га понуди сувласнику, објективно не представља за њега никакзо ограничена права располагања пошто и опако земл>у отуђује и добија цену коју би добио и од трећег лица”. Решење Врховиог суда НРС, Г 33191/52 од 27. јуна 1952. Видзти и: Рјешење Врх. суда Народне републике Босне и Хериеговине Гж 388/56 од 22. јуна 1956; Рјешење Врховног суда Народне Републике Босне и Херцеговине Гж. 162/56 од 13. јула 1956. Збирка судских одлука 1956. књига I свес ха II стр. 85.

(22) Y правној теорији једнодушно се заступа став да сувласнику треба признати право прече куповине непокретних ствари. Видсти Гаме; Основи стварног права, IV издање стр. 83, Вуковић: Основи стварног права, Загреб 1950. стр. 54; Вуковић: Правила граоанских законика Загреб 1961. стр. 841; Спаић: Основи грађанског права, II Стварно право, Сарајево 1960. стр. 215. Пресуда Рев. 2605/62 представља преседан и судска пракса ће се отада повиновати становишту Врховног суда Југославије. Y правној науци пресуда Рев. 2605/62 je наишла на озбил>ну критику Видети: Р. Буровпћ; ~Право прече куповине сувласника некретнина, Југословенска адвокатура 1963. sр. 6; Б. Лоза: „Да ли у нашем праву постоји право прече куповине земл»ишга У корист сувласника", Годишшак Правпог факултета у Сарајеву 1964. године. Л). Милошевић ~Има ли места законском праву прече куповине у корист сулвасника землэишта по нашем праву". Анали правног факултета у Београду, No. I—2. (23) Члан 41. Основног закона о задругама од 18. јула 1946. године „Службени лист ФНРЈ", број 59/1946. Ступаlьсм на снагу Основног закона о земљородничким задругама од 6. јуна 1949. године „Службени лист ФНРЈ", број 49/1949 престали су да важе прописи Основног закона о задругама од 18. јула 1946. године уколико се односе на земљорадничко набазно-продајпе задруге, землюрадничке пронзвођачке и прерађивачке задруге, сел>ачке радне задруге и па хьихове савезе. Y новом закону пије било одредаба о праву прече купавине.