Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

једна улица. Нов план изградње принуВава на то, да се од једног већег броја власника од фронта њиховог неизграВеног земљипгта према улици, одузме један део. Али нов план изградгье улице делује истовремено и побољно, управо на саме власнике, јер им омогућује вишу градњу с једне стране, а с друге, досадашња залеВа њихових плацева, проширењем улице, добијају свој фронт (излаз на улицу). Правило je да се само такве користи узимају у обзир код одмеравања накнаде, које су настале „услед експропријације”. Новија судска пракса у Немачкој сматра да су користи ко je су настале услед урбанистичког плана, користи настале „услед експрогфијације”. Сам урбанистички план je у тесној вези са експропријацијом, и читав тај дога Вај од доношена плана до експропријације треба третирати као целину. Пре друтог светског рата став судске праксе по овом питању био je негативан. Заступало се становиште да се код делимичне експропријације не може општа корист, која je настала за власнике експропријацијом на преосталом делу земљишта, обрачунавати код одмеравања накиаде ( п ). МеВутим, тај став није следило новије законодавство: на пример, § 93, ст. 3. Закона о граВењу Савезне Републике Немачке предвидео je да се мора узети у обзир имовинска корист која настаје за лице које има право на накнаду због експропријације, код одмеравагьа и утврВиватьа накнаде. Чшьеница што се због измењеног урбанистичког плана повећава вредност земљишта и другим власнищша, који нису погоБени експропријацијом, а та им се вредност не урачунава, не спречава да се то повећање узме у обзир код експропријациЈе. Y томе не лежи никаква повреда начела једнакости ( ,2 ). Овај принцип узимања користи које настају са експропријацијом као фактора за умањење накнаде ранијем власнику, дошао je посредно до изражаја у ст. 2, чл. 32. Закона о експропријацији: ,Ако на накнаду ко ja ce одреБује по ст. 1, овог плана утичу околности што се непокретности налазе у насељима или туристичким подручјима, или у близини тих насел>а, односно подручја, саобраћајница, вештачких језера, канала, мелиорадионих или других објеката, или што предстоји експропријација, накнада ће се умањити сразмерно утицају тих околности“. Законодавац je, найме, хтео, да сва повећања вредности земљишта, настала као резултат урбанистичких планова, изградње путева, развоја туризма итд., која гшсу резултат власниковог улагања у непокретност, не буду узимана у обзир код одмеравања правичне накнаде. Правична накнада треба да омогући реституисање вредности оне власничке познције која je заснована на личном раду погоВеног лица, кад му je одузети објекат служио као основа за материјалну егзистенцију. Само у том случају протнвчпнндба кроз накнаду за одузето добро мора да одговара тржишној вредности тог добра.

Ар

Драгољуб Стојановић

(ti) Schnerider: Enteignung und Aitfopferung, Берлин, 1964, S. 98

(12) Brügelman; Kommentarr. Baugesetz § 93 Anm. 3.