Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

IV. ЗАКЉУЧАК Из горе излоясених општих и основных карактеристика нашег позитивно-правног система надзора у области заштите на раду виды се да je овај надзор схваћен као један од основных задатака друштвено-политичких заједница и битна претпоставка за ефикасну реализацију Уставом гарантованог права радног човека на личну сигурност и на здравсхвену и другу' заштиту на раду као и права омладине, жена и инвалидных лица на посебиу заштиту на раду. Вршење надзора je поверено специјализованим, самосталним и стручним органима управе надлежним за послове инспекције рада. Полазећи од уставне концепције по којој су међусобни радии односи, пре свега, ствар самих радних заједница и њихових самоуправных органа, надлежност органа инспекције рада je у нашем позитивном праву, за разлику од ранијег стања код нас и сада важећег другде, усредсређена на надзор над применом прописа у заштитн на раду, у који појам je од класичних права из института радног односа укључено само оно што непосредно утиче на сигурност лица на раду. Ради ефикасног ьршегьа своје надзорне функције, органы инспекције рада односно инспектори рада преко којих се врше послови ових органа, снабдевени су моћним ггравшгм средствима од иницирања и помагања, преко извештаватьа, предлагатьа за покретање разных поступака у којима се утврђује противправно понашање институције и појединда, па све до мандатног кажњавања и обуставе рада. С друге стране познтивно-правшш прописима je установлен систем одговорности и за саме органе инспекдије рада. Они су одговорни самосталним органима управе у чнјем се саставу налазе, представничким органима власти и извршно-политичким органима друштвено-политичке заједнице. Та одговорност je дала гаранција за ефикасност и правилност у раду органа инспекције рада. Осим надзорне, органы инспекције рада имају и друге врло важне функције. Тако, они, сваки у свом делокругу, прахе и проучавају стање и проблеме у области заштите на раду. На основу тога ови органы подносе редовне или повремене извештаје, информадије и потребну документацију о стању и унапређивању заштите на раду представничким и извршно-политичким органима друштвено-политичких заједница, те тако омогућују овим вођење оптималне политике на овом подручју и правовремено доношење одговарајућих одлука. Од великог значаја je и нормативна улога ортана инспекције рада у области прописа о заштити на раду. Они су овлашћени да припремају прописе о заштити на раду и да надзиру сагласност општих аката радних организација са прописима о заштити на раду, па и да о одсуству ове сагласности обэвесте надлежни општински орган и надлежит уставни суд. Све у свему, с обзиром на овлашћења која су им дата, органи инспекције рада могу видно утицати на даље усавршавање законодавства о заштити на раду.