Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

209

ПРИКАЗЫ

HOLLEAUX, GEORGES: DE LA FILIATION EN DROIT ALLEMAND, SUISSE ET FRANÇAIS. Editions Cujas, Paris, 1966, p. IX 1200. Л УпорДеНоправни преглед права потомства у немачком, шва]царском и францускбм законодавству, теорији и судској пракси je врло занимљив јер представља различите развојне линије једне нсте, или бар сличне основе коју представљају Code civil (1804), Bürgerliches Gesetzbuch (1896), Code civil suisse (1907). Посебни закони који су делимично (заиста само делимично) изменили застареле прописе из ове области, показују тенденције које усклађују друштвена и морална схватања са прописима. Књига je подељена на шест глава и то: I. материнство; 11. законито потомство; 111. незаконито потомство, IV. позакоњење; V. признавање незаконитог детета и VI. доказни поступак. Пој едина питања обраЁена су у оквиру глава и, то после ошптег увода о проблему, свако питање посебно за немачко, швајцарско и француско право. Обимност појединих глава je различита, већ према указаној потреби, тако да део о законитом и незаконитом потомству представља скоро две трећине књиге. Више пажње и простора посвећено je занимљивијим и новијим законским решењима. Правке везе измеЁу родитеља и деце, „законите" и „природне", представљају основни предмет ингересоваььа писца ове студије. Напомињемо да наше право уместо израза „законша” деца употребљава израз „брачна” деца, а уместо израза „природна" или „незаконита" деца израз „ванбрачна" деца. Први део који проучава односе измеЁу мајке и детета истине различит став законодавства у Немачкој и Швајцарској са једне, и у Француској са друге стране. Сама чшьеница роЁеша довољна je да у Немачкој и Швајцарској дете буде и правно везано за своју мајку, док je у Француској потребно ову чињеницу утврдити посебним поступом да би дете могло да се сматра дететом своје мајке. Истраживање материнства, за разлику од истраживања очиства, врло je ретко и јавл>а ce ј едино у случајевима деликта напуштања детета, или што je join pefee, по куша ja да се дете једне жене представи као дете друге. Констатација материнства, према постојећим прописима, јавља се и само као утврЁивавье граЁанског стања и не проузрокује правке проблеме. Поступак у случајезима деликта покрећу заинтересована лица, а у Швајцарској то чине и кантони, посебно у случајевима када постоји опасност матери јалне обавезе кантона. Други део проучава питање „законитог" потомства ко je обухвата заједничко материнство и очинство. Историјски преглед развоја ставова када ће се једно дете сматрати „законитим", објашњава и настанак новнх закона који, углавном, покушавају да заштите дете. Законска претпоставка je да je отац муж мајке детета и то током целог трајаља брака. МеЁутим, у случају прељубе, или оспоравања законитог очинства, неопходно је доказивање да je мајка у периоду зачећа одржавала везе са другима. Трајање брака се, у интересу детета, проширује и на период после престанка брака (302 дана у Швајцарској и Немачко ј и 300 дана у Француској), пружајући могућност да се овај рок продужи у случајевима када се медицински може доказати да je трудноћа дуже трајала. Занимљив проблем наста je код сукоба „законитог” очинства у случају када je дете зачето, или могло да буде зачето у једном браку, а гьегова мајка закључи други брак. Y Немачкој се сматра да je дете првог мужа, уколико je роЁено 270 дана после престанка брака, а другог мужа, уколико je роЁено касније (§ 1600 BGB), док се по закону од 11. августа 1961. сматра да je дете другог мужа, и само у случају ако га он не призна оно je аутоматски законито дете првог мужа. Y Швајцарској овај проблем нема законско решење, али судови нагигьу примени § 1600 BGB-a, док се у Француској оставља судији да слободно донесе одлуку ко he се сматрати законитим оцем детета. Одрицање „законитог" очинства се сматра