Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

212

ЛНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чин ће се хачније моћи да утврди биолошко порекло и олакшају дилеме до којих може доћи у спорным случајевима. Ова исцрпна упоредноправна студија која je обухватила многе спорке проблеме из области односа родитеља и деце, својом солидношћу и обимним подахщма може врло корисно да послужи приликом доношења наших нових прописа из области породичног законодавства.

Љиљана Андрић

Др Миодраг Трајковић: ПРАВЫЙ ОДНОСИ КОД КОМИСИОНЕ КУПОВИНЕ И ПРО ДА JE РОБЕ V НАШЕМ УПОРЕДНОМ ПРАВУ, БЕОГРАД 1969. ИНСТИТУТ ЗА УПОРЕДНО ПРАВО, МОНОГРАФИЈА («) Предмет ове монографије су правки односи који настају на основу уговора о комисионој куповини и продаји робе. Основну структуру рада, перед увода, чине три дела; I део: Појам комиснона, историјски оеврт и однос комисиона према заступништву; II део: Однос између комисионара и комитента код комисиона о куповини и продаји робе; и 111 део; Однос између комитента и трећег лица код комисиона о куповини и продажи робе. Y уводу, дају се опште напомене о институту комисиона као специфичном посредничком уговору и указује се на његову актуелност у савременом трговачком промету као и на тешкоће у излаганьу ове материје, с обзиром на неуједначеност правних решења у упоредноправној теорији и пракси. Тугословенско позитивно право регулише уговор о комисиону већим бројем прописа, а у пракси овај уговор најчетће закључују извозно-увозна предузећа. Међугим, прецизно нравно регулисање комисиона не налазимо у нашем праву. Стога судови користе одговарајућа правна правила у аброгираним прописима старе Југославије на основу Закона о неважности правних прописа донетих пре 6. априла 1941. год. за време непрщатељске окупације. Хрватски трговачки закон је најцеловнтије нормирао односе из комисионог посла. Полазећи од полемичког карактера уговора о комисиону, аутор указује на основну ндеју свог рада, а то je таква правна конструкција уговора која показује оршиналност комисиона и суштинско разликовање од мандата и агентуре. Y првом делу излажу се еврха и корисност комисионог посла уопште и улога коју има у капиталистичкој привреди и нашем привредном праву. Комисион у капиталистичкој привреди, у крајњој линији, функционише као инструмент прерасподеле дела вишка вредности међу капиталистима, суштински се разликујуђи од улоге коју има у нашем правном промету. С обзиром на друштвену својину робе која je предмет комисиопе купопродаје и друштвена правна лица која се могу бавити комисионим пословима (изузетно, то могу бити и физичка лица продаја у комисионој радњи), овај уговор у нашем привредном праву функвдюнише у складу са општим принципима нашег привредног система, омогућујући што правишију расподелу добара. Одређивање појма уговора о комисиону, и његово разликовагье од сличних правних института, поред теоријског интереса изазива и одређене практичне последице. Наша правна теорија, законодавство и судска пракса јединствени су у дефинисагьу основне карактеристике овог уговора, а то je деловање комисионара »proprio nomine«, а за рачун комитента. Већина законодавстава у свету и правних писаца сматра овај елемент као differentia specifica комисионог посла. Оваква решена налазимо у законским текстовима многих земаља: Швајцарске, Аустрије, СССР, Јапана, Белгије итд. Италијански грађански законик дефинише комисион